Drago More,
Ovo sivilo što izbija iz papira dok pišem ti ove redove, to samo su malo uprljali oblaci iznad moje varoši, ne zameri. Nisu oni krivi što je tako, zaigrali su se valjda, pa se usput smočili i ubrljali te se sad cede a sivi trag ostavljaju kako i gde stignu. Kažu, upristojiće se brzo.
No, da se javim. Eto me za koji dan. Situacija ovde boje sive je, kao što možeš i da pročitaš, stoga ne mogu da dočekam da se izgrlimo. Znam da se nismo videli čitavu godinu i da nisam baš često pisala, ali, uvek si mi u mislima i ZNAM da ZNAŠ to. Tu si i kad je oktobarska kiša, i hladan vetar u novembru i sneg u decembru i pupoljci u prvim danima proleća. Najbolji opis tih misli i stanja dala bi jednim delom zasigurno Dvornikova „Ti si mi u mislima“.
Drago More, oh, kako se samo silno zabavljasmo prošle godine! Nezaboravno! Kako smo samo đuskali, vreline smirivali hladnim slatkim napitcima, brojali zvezde dok ih jutro rukom ne pogasi. I smejali se, mnogo se smejali. Sad da me neko pita šta me leči odmah bi odgovorila SMEH i TVOJA SO! Ko nije probao te lekovite sastojke, taj ne zna šta je ozdravljenje! O, nikako!
Kako smo dočekali Novu Godinu i šta je sve Kosmos pripremio za njenu trpezu, pričam ti uz kaficu. Ipak, ovo je razglednica da bih se toliko baš raspisala. No, polagano ćemo se isćakulati, ne brini, imamo čitavih deset dana! Neizmerno se radujem i s nestrpljenjem iščekujem polazak!
Ne sumnjam nimalo da si osmislilo još jedno sjajno druženje i da nas čekaju nove zgode i avanture! S takvim prijateljem svaki dan je fešta!
Vidiiimoooo seee!
I, da- jedva čekam da ti pokažem kakav sam divan nakit pokupovala. Namig!
Odoh sad da se pakujem, pa se vidimo! Cmok!
S Osmehom,
Tvoja T.
