Kišno vreme i duga žetva uticaće na pad kvaliteta pšenice i brašna, što ukazuje da ćemo ove godine kupovati hleb i pecivo slabijeg kvaliteta nego inače, ističu stručnjaci.
Ovo će važiti ne samo za potrošače u Srbiji, koji najčešće biraju belu veknu, već i za one u regionu jer problem s kvalitetom žita imaju i Mađarska, Rumunija, Bugarska…
Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije“, rekao je nedavno da su česte kiše umanjile kvalitet zrna oko 60 odsto ovogodišnjeg roda pšenice.
„Kod te pšenice je smanjena hektolitarska masa i povećana je proklijalost zrna, zbog čega hleb može da bude lošeg kvaliteta, a ako se koristi za ishranu stoke morala bi da se meša s kvalitetnom pšenicom“, rekao je Saković. Dodao je da će Srbija imati problema pri izvozu pšenice jer će oko 1,5–1,7 miliona tona morati da se proda na strano tržište, a proizvođači će nuditi na prodaju pre svega tu manje kvalitetnu pšenicu. Prinos pšenice u Srbiji ove godine, prema njegovim rečima, jedan je od boljih u poslednjoj deceniji, a precizniji podaci o analizi kvaliteta i ukupnom rodu očekuju se za desetak dana.
Prema novim pravilima koja su stupila na snagu početkom ove godine, propisane su minimalne vrednosti parametara pšenice za industrijsku preradu u mlinske proizvode. Pšenica za ljudsku ishranu razdvaja se od one koja se koristi za stočnu hranu.
Prilikom utvrđivanja kvaliteta, uvedena su dva nova obavezujuća parametra – sadržaj proteina, kao i sadržaj proklijalih zrna u masi. Drugim rečima, propisan je minimalan kvalitet koji mora biti zadovoljen kako bi pšenica mogla da bude korišćena za ljudsku ishranu. Ovakvi propisi idu u korist proizvođačima i krajnjim kupcima i trebalo bi da stave tačku na prevare s hlebom, ali je pitanje da li su sprovodivi u praksi. Dobra vekna ne može da se napravi bez kvalitetne sirovine. Kada je brašno slabijeg kvaliteta, hleb nema vazdušastost i rupičastu strukturu. Vekna je sabijena i brže se suši, a kora je žilava.
Zdravko Šajatović, direktor „Žitounije“, ističe da sve ukazuje da su propisani parametri kvaliteta dosta niži nego kod pšenice iz prošlogodišnjeg roda, kojeg ima u zalihama oko 255.000 tona.
„Nesporno je da će mnogi pekari imati dosta muke da naprave dobar hleb. Možda ne u prva tri-četiri meseca jer će mešati novo brašno s prošlogodišnjim zalihama, ako do njih budu mogli da dođu“, kaže Šajatović, dodajući da se danas u industriji dosta toga može učiniti pomoću aditiva koji su kod nas dozvoljeni u pekarskoj proizvodnji, dok ih neke države zabranjuju.
[wonderplugin_slider id=26]
Inače, najkvalitetnija pšenica u Srbiji uzgaja se u Banatu, u okolini Kikinde, ali je to po procenama svega pet odsto ukupnog roda.
Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu podsećaju da je proizvodnu sezonu obeležila blaga zima sa dosta padavina koje su popravile zalihe zimske vlage. S druge strane, prolećne temperature, naročito u aprilu, bile su znatno iznad višegodišnjih proseka, što je ubrzalo razvoj vegetacije.
„Ozimi usevi ušli su u fazu pune zrelosti gotovo nedelju dana ranije nego prethodne sezone., pa je žetva ječma počela poslednjih dana maja, dok su prvi otkosi pšenice pali oko 10. juna. Međutim, već polovinom juna počinje kišni period koji je usporio završetak žetve. Podsetiću da je u junu, u pojedinim delovima Srbije, palo i do 150 litara kiše po kvadratnom metru. To je povećalo vlažnost zrna sa 14 na više od 20 odsto i dodatno odložilo i otežalo žetvu“, kaže za Danas Milan Mirosavljević, stručnjak u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i dodaje da u brdsko-planinskim predelima centralne Srbije žetva strnih žita i dalje traje.
