Od jeseni u ponudi spanać, blitva i rukola

Porodica Borocki iz Bačke Palanke posvećena povrtarstvu

0
1932

Deset godina bačkopalanačka porodica Borocki bavi se povrtarskom proizvodnjom. Poslom koji zahteva mnogo truda i odricanja, ova porodica je počela da se bavi skromno, gotovo neprimetno.


Upornim i iznad svega vrednim radom, kao i kvalitetom svojih proizvoda, stekli su poverenje kod kupaca, tako da danas porodicu Borocki mnogi prepoznaju po povrću koje gaje. Proizvodnju zasnivaju pre svega u plastenicima površine 680 kvadratnih metara, ali i na otvorenom prostoru.

Na početku posla kojim se bave, Borocki su gajili papriku, paradajz i krastavce, a danas osim ovih kultura u njihovom programu je i zelena salata, tikvice i začinske biljke – peršun, celer, blitva.

– Naši plastenici nalaze se u Proleterskoj ulici i Ulici Branka Radičevića – kaže Milan Borocki. – Tokom proteklih godina solidno smo razvili ovaj posao, tako da smo uspeli da steknemo poverenje mnogih kupaca. Proizvodni ciklus pokrećemo u prvoj dekadi, kada u toplim lejama započinjemo gajenje rasade paradajza. Povrtarska proizvodnja odvija se, inače, u etapama, a traje čak i tokom jeseni i zime, s obzirom da se obavlja u zaštićenom prostoru koji se zagreva u periodu nižih temperatura vazduha. Zelenu salatu prodajemo na tezgi bačkopalanačke pijace, dok veće količine ovog povrća prodajemo restoranima i pekarama.

Poslovi u proizvodnji povrća su veoma zahtevni i traže mnogo odricanja, vremena i rada. Ono što Borockima, kao i ostalim proizvođačima povrća teško pada je cena povrtarskih kultura, koja je godinama ista i ne menja se.

The specified slider is trashed.

 

– U periodu rane berbe, cene povrća su nešto više, a onda se ustale tako da u ovom trenutku krastavce nudimo za 40 do 50 dinara, paradajza 80 dinara za kilogram, salatu za 50 dinara po komadu, dok čeri paradajz kupcima nudima 300 dinara po kilogramu. Sa druge strane cene inputa – semena, veštaka, zaštitnih sredstava su ove godine više od prošlogodišnjih, tako da je zarada koju ostvarujemo gajeći povrće mala ili je čak nema. Svakako da je i to jedan od razloga, što u ovom trenutku ne pomišljamo da proširimo sadašnju proizvodnju.

Pored pomenutih kultura u plastenicima gajimo i rani kupus, a ovo povrće proizvodimo i na otvorenom prostoru tokom leta i jeseni – jasan je Milan Borocki.

Kako bi ostvarili što veći prinos u proizvodnji povrća, porodica Borocki uveliko primenjuje najnovija tehničko – tehnološka dostignuća u gajenju paprike, krastavaca, paradajza…

– U zemljište dva puta godišnje unosimo goveđi i ovčiji stajnjak. Ovo unošenje je veće u zatvorenom prostoru. Za zaštitu biljaka koristimo gotovo isključivo organska sredstva, što je kupcima naših proizvoda, posebno onim stalnim, dobro poznato. Dakle, vodimo računa o tome da ostvarimo što veće prinose, ali da oni nisu na štetu kvaliteta naših proizvoda. Do sada smo u tome uspevali, nadam se da će tako biti i u narednom periodu – napominje Borocki.

Mada ne pomišljaju na proširenje postojećih kapaciteta, Borocki imaju određene planove, kada je u pitanju proizvodnja kojom se bave. – Planirali smo da tokom naredne jeseni u plastenicima po prvi put počnemo proizvodnju spanaća, blitve i rukole. Istraživali smo tržište i ustanovili da potrebe za ovim vrstama povrća postoje, a da sa druge strane njihova ponuda ne odgovara tražnji. Verujemo da ćemo ovom proizvodnjom zadovoljiti potrebe naših kupaca, a istovremeno se nadamo da će oni biti zadovoljni našim novim proizvodima – zaključuje Milan Borocki.

Gotovo sve poslove u svom domaćinstvu, porodica Borocki obavlja sama bez pomoći sa strane. Međutim, u jeku najvećih radova, dakle samo povremeno, angažuju dva do četiri radnika koji im pomažu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here