Sve je teže, ali ne odustajem

Obrovčanin Saša Familić desetak godina bavi se tovom pilića

1075

OBROVAC: U nastojanjima da svojoj porodici a samim tim i sebi, obezbedi novčana sredstva za život, Saša Familić je pre gotovo jedne decenije počeo da tovi piliće. Prvih četiri – pet godina, tov je obavljao u objektu koji se nalazi u dvorištu njegove porodične kuće, da bi u poslednje tri-četiri godine ovaj posao nastavio u jednom od objekata Ogledne stanice Obrovac.

– Kada sam ušao u ovaj posao, potrebe za pilećim mesom na našem tržištu, bile su veće nego danas. Na početku je sve išlo u dobrom pravcu, pa sam u tov pilića uključio suprugu Milicu i sina Aleksandra. Kako je tražnja mesa rasla, a kako su moji proizvodni kapaciteti u dvorištu naše porodične kuće bili mali, bio sam prinuđen da pronađem objekat koji će moći da zadovolji narasle potrebe tržišta. Odlučio sam se da tov pilića izmestim u nekadašnju Oglednu stanicu Obrovac, ističe Saša Familić.

U međuvremenu situacija na tržištu pilećeg mesa se promenila, tako da sada oni koji se bave tovom živine jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Sadašnjom cenom od 130 dinara za kilogram žive mere, nekako uspevam da pokrijem troškove, a u zavisnosti od ulaganja koja su promenljiva, ipak ostvarim neku malu zaradu. Međutim, vrlo je moguće da će sadašnja cena biti uskoro niža, pa će se onda i neka minimalna zarada „istopiti“. Ipak, najveći broj nas koji se bavimo ovim poslom ušao je u kredite, tako da smo na neki način prinuđeni da ga nastavimo. Hranu za piliće nabavljamo u Vajskoj i sa te strane nemam problema, jasan je Familić.

Ova porodica iz Obrovca tokom godinu dana izbaci četiri do pet turnusa tovnih pilića, a kako kažu mogli bi i povećati proizvodni kapacitet da je cena žive mere nešto veća od sadašnje.

– Radi se o veoma ozbiljnom i dosta složenom poslu, koji traži maksimalno angažovanje gotovo tokom celog dana i noći. Da budem precizniji ovo je posao od jutra do sutra. Posebno je neohodna velika pažnja i briga nad „jatom“ dok je još mlado i kada su pilići stari svega nekoliko dana. Međutim, kasnije kada pilići operjaju tov se odvija sa nešto manje problema i poteškoća. Moram da napomenem da u tovilištu bar za sada nije bilo bolesti, a razloge pre svega možemo tražiti u zdravom genetskom potencijalu pilića kao i kvalitetnoj ishrani bez hemije, napominje naš sagovornik.

Familići nakon tova koji traje 40-45 dana prodaju tovne piliće, ali samo živu meru. Uslugu čišćenja pilića i njihovu kasniju prodaju nisu obavljali, ne rade to ni sada, a kako Saša reče ne planiraju da je vrše ni ubuduće.

– U periodu od mesec i po dana pilići dostižu težinu od 2,5 do 3 kilograma i tada se vrši njihova prodaja. Međutim, i pored toga što gajimo veoma kvalitetne piliće prodaja ne ide najbolje. Problem, između ostalog, predstavlja i uvoz pilićeg mesa, koje ni izbliza nije kvaliteta kao ono koje mi uspevamo da proizvedemo. Mada je kvalitet pilećeg mesa u našem tovilištu vrhunski, teško pronalazimo put do kupaca. Naime, nemamo sigurne kupce, pa smo prinuđeni da se snalazimo na različite načine, pa čak i da 10-15 komada nosimo na adresu kupcam, ističe Familić.

Mada tov pilića obavljaju uz dosta problema, koji se pre svega odnose na plasman i prodaju, Familići ne pomišljaju da odustanu. Veruju, da će jednog dana sav njihov trud, ulaganje i vreme provedeno u ovom poslu biti vraćeno, na pravi način. Do tada ostaje im da veruju da će tako i biti.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here