Kako nas bebe vide?

0
517

Vid je najvažnije čulo čoveka jer prikuplja oko 80% svih informacija. Sposobnost vida znači opažati svet oko nas u punoj raznolikosti. Opažati ne samo oblik, veličinu, udaljenost predmeta i detalje već jasno videti pokrete, prepoznati prostor, boje, kontrast i sve što okolina nudi.

Vid vašeg deteta počinje da se razvija pre rođenja. Kako vodite računa o sopstvenom telu tokom trudnoće tako je izuzetno važno da vodite računa o razvoju tela i uma vaše bebe, uključujući oči i centre vida u mozgu.

Kako nas dete vidi po fazama njegovog razvoja?

Na temu razvoja vida kod deteta do normalnog formiranja vida, razgovarali smo sa stručnjakom, Zorom Šarac – diplomiranim optometristom.

Zora Šarac – dipl. optometrista

Vid se postupno razvija tokom prve godine, a kada dete učini prve samostalne korake približi se nivou vida odrasle osobe. Pre je prevladavalo mišljenje da dete nakon porođaja ništa ne vidi, što se pokazalo netačnim. Kod rođenja je vidni sistem deteta formiran ali je kao i većina drugih struktura poput mozga ili nekih drugih organa (bubrezi, jetra), zapravo nezreo. Stoga novorođenče svet oko sebe vidi samo kao izmenu svetla i senke ali bez boja. Primećuje samo obrise predmeta i to onih većih u njegovoj blizini. Vrlo jasno raspoznaje obrise lica i tela majke i njenom blizinom se smiruje.


 

Prvi mesec života deteta

U prvim mesecima života dete još ne može kontrolisati mišiće koji pokreću očnu jabučicu pa ne može zaustaviti pogled na jednom predmetu tj. nije u stanju „fiksirati“ predmet. Iz istog razloga, oba detetova oka ne mogu u isto vreme gledati prema nosu (konvergencija) ili povremeno skrenuti u stranu (divergencija) i dobija se utisak da dete škilji (strabizam).

U tom razdoblju, iznošenjem deteta na izvor svetla, npr. prema prozoru, majka može primetiti da dete zatvara oči, stiska kapke, a obe zenice se sužavaju. Ovo je normalna reakcija deteta na svetlo i znači da su prozirni mediji oka zdravi, a svetlost prolazi i podražuje pozadinu oka (mrežnjaču), usled čega se javlja opisana reakcija na svetlost. Ako je ova reakcija odsutna ili prisutna samo na jednom oku, potrebno je potražiti savet oftalmologa.

U slučaju povećanog očnog pritiska kod deteta se mogu uočiti povećane očne jabučice i povremena smanjena providnost rožnjače koja može biti povećanog obima. Može se javiti i suzenje. Potrebno ga je otkriti u prvom mesecu života, moguće već prvih dana. Optimalno doba otkrivanja je do kraja 3. meseca života deteta.

Sličan izgled u prvom mesecu života deteta može biti kod visoke kratkovidnosti.
Spontano titranje očiju može se uočiti u obliku grčeva koji mogu biti horizontalni, vertikalni ili rotatorni, a javljaju se već od novorođenačkog doba. Treba ga uočiti čim se pojavi, jer je često povezano s drugim smetnjama vida, a može biti i udruženo sa neurološkim poremećajima.

Nekoordinirani pokreti očiju javljaju se u 1. mjesecu života do razvoja refleksa fiksacije i normalna su pojava u dojenčeta.

 

Drugi mesec 

drugom mesecu života dete počinje uočavati predmete jasnih boja, a obrisi predmeta postaju oštriji i jasniji pa dete uspeva fiksirati predmet na udaljenosti od 25-30 cm, što je upravo razmak na kom komunicira sa majkom. Da bi utvrdili prati li predmete, detetu se pokaže igračka jasnih boja (npr. crvene) na udaljenosti od oko 25 cm od njegovog lica i pokuša mu se privući pažnja. Kada se uoči da dete prati igračku, treba je pomerati sa jedne na drugu stranu do 45°. Ako dete ne pokazuje sigurnu saradnju, preporučuje se ponoviti test za mesec dana.

Treći mesec

Početkom trećeg meseca života uočava se znatniji napredak u sveopštem rastu i razvoju, posebno vidnog sistema i to zahvaljujući razvoju mrežnjače, posebno njenog središnjeg dela (makule) koje reaguje na svetlo. Dete tada počinje jasnije gledati pa jasno uočava kontrast crno-belo, zaustavlja pogled na predmetu koji prepoznaje s njegovim detaljima. I lice majke raspoznaje znatno jasnije i sa puno više detalja. Raznim gestovima, pa tako i vidom, odgovara na majčin pogled i smešak.

Četvrti i peti mesec

U dobu od četvrtog meseca vidni sistem razvija osećaj dubine, odnosno prostora. Dete najpre pogledom sledi predmet koji se u njegovom vidnom polju nalazi horizontalno, zatim vertikalno i to na udaljenosti od oko 25 cm. Opažanje udaljenosti moguće je zbog razvoja mehanizma akomodacije. Očno sočivo je prirodno elastično i menja zakrivljenost u zavisnosti od udaljenosti slike koju oko trenutno gleda, bez obzira radi li se o predmetu koji je blizu ili daleko. Dete jasno vidi predmete na udaljenosti od jednog metra, dok su mu udaljeni predmeti još nejasni. Ako majka najpre približi predmet očima deteta, a zatim ga pomeri na metar udaljenosti, dete se naginje prema napred i nastoji uhvatiti predmet. U stanju je videti predmet koji majka brzo pokreće pred njegovim očima, a ono ga želi uhvatiti. Može uhvatiti predmet koji vidi tek kada uskladi pokret ruke i proceni udaljenost predmeta kog oko vidi (okulomotorna koordinacija).

 

Šesti mesec

šestom mesecu života dete jasno razlikuje oblike i boje predmeta, iako ne još sasvim jasno. U tom razdoblju razvija se binokularni vid, tj. oči gledaju istovremeno.

Moguće je ispitati da li dete koristi svako oko posebno (odbrambena reakcija). Dete sedi majci na krilu sa leđima okrenutim prsima majke. Naizmenično mu se pokrije jedno pa drugo oko i promatra ponašanje. Ukoliko se ne brani, nalaz je uredan. Ako se dete kod pokrivanja jednog oka brani, znači da mu je pokriveno oko bolje, a oko koje nije bilo pokriveno slabovido. Test treba ponoviti nakon mesec dana i u slučaju istog nalaza javiti se stručnom licu. Pomoću odbrambene reakcije može se otkriti slabovidnost, koja se definiše kao delimičnim ili gotovo kompletnim gubitkom vida na jednom ili oba oka.

Pomoću testa pokrivanja i otkrivanja oka (cover-uncover test), može se utvrditi postoji li škiljavost ili strabizam. Dete sedi majci na krilu sa leđima okrenutim prsima majke. Ispitivač naizmenično pokriva i otkriva desno i levo oko (dok dete fiksira neki predmet ili džepnu lampicu) i posmatra pokazuje li jedno ili drugo oko otklon prema unutra (ka nosu) ili spolja. Ukoliko nema otklona, nalaz je uredan. Postojanje otklona ukazuje na škiljavost. To je stanje kod kog se vidne osovine očiju postavljaju u drugačiji položaj od onog koji odgovara fiziološkim uslovima, a često se javlja uz refrakcijske anomalije i slabovidost. U slučaju javljanja otklona potrebno je ponoviti test za mesec dana i ukoliko je nalaz isti potrebno je dete uputiti oftalmologu.

Uz ove navedene testove, korisno je ispitati i pokretljivost mišića koji pokreću očnu jabučicu. Detetu se pokaže privlačna igračka koju ono treba pratiti u 9 položaja: od gore preko vertikalne linije do dole, od gore desno do dole levo, od gore levo do dole desno i od krajnje desno preko horizontale do krajnje levo. Ako izostane kretnja očne jabučice u nekom od opisanih položaja, potrebno je dete odmah uputiti oftalmologu.

Nakon godinu dana

Sa navršenom godinom dana dete usavršava trodimenzionalni vid. Vidno polje mu se proširuje, a svet vidi drugačijim, plastičnijim i manje ravnim nego u ranijim razdobljima razvoja. Razlikuje oblike predmeta – posmatra okrugle forme, uočava da kocka ima više stranica. Počinje jasnije razlikovati boje, s tim da bolje razlikuje jake boje, dok prepoznavanje nijansi dolazi u sledećim godinama razvoja.

U igri sa detetom majka mu treba davati predmete različitog oblika i posmatrati kako se ono igra. Ako ih u ruci okreće i posmatra svaki deo, ako ih približava pokušavajući uporediti svaki deo, znači da je dete postiglo razvoj vida odrasle osobe i da shvaća da neki predmeti mogu menjati oblik, da kocka ima uglove i da je različita od kugle. Dete jasno gleda u daljinu i raste mu zanimanje za sve što ga okružuje.

Nakon treće godine – preporučuje se prvi pregled vida

Ukoliko razvoj vida sledi uredne obrasce razvoja, u dobu nakon treće godine je potrebno odvesti dete na prvi pregled vida.  

Pri opšem sistematskom pregledu sa tri godine života deteta, potrebno je roditeljima dati primerak E-testa da dete nauče rukom pokazivati razne položaje slova E kako bi se sa četri godine moglo pristupiti testu. Majka detetu zatvori levo oko dok se ispituje desno oko. Ako dete vidi sve znakove nalaz je uredan. Ukoliko ne vidi zadnji znak to je još uredno ali potrebna je kontrola za 2-3 meseca. Ukoliko dijete kod prvog pregleda vidi manje od trećeg reda gledano odozdo potrebno je ponoviti pregled za mesec dana.

Obratite pažnju na alarmantne znakove!

Odmah posetite stručno lice, ako kod svog deteta primetite sledeće simptome:

  • škiljenje (razrokost)
  • oči se tresu
  • nepravilan položaj glave
  • izrazito velike oči
  • velika osetljivost na svetlo ili nereagovanje na svetlo
  • zamagljena rožnjača
  • neprestano “grebanje” očiju prstima i grimase
  • velika nepokretna zenica koja ne reaguje na svetlo

Preventivni pregled očiju je dobro obaviti između 18. i 24. meseca života deteta i to bez obzira da li roditelji imaju nekakvih problema sa vidom ili ne. Sledeći pregled je dobro napraviti nakon 6. godine života, tada se već može pokazati školska kratkovidnost.

Vaša

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here