Ravnopravan tretman domaćih i stranih kompanija u Palanci

0
1308

Bačka Palanka, opština s oko 56.000 stanovnika, raspoređenih u centralnoj varoši i trinaest sela, nema buran ekonomski razvoj, ali, za razliku od sličnih lokalnih samopurava, opstaje u vrhu pokrajinske i republičke liste razvijenosti.


S nekoliko značajnih fabrika i poljoprivredom, koja se razvija na oko 50.000 hektara plodne zemlje, bačkopalanačka opština, na državnoj granici i Dunavom i kopnom povezana s Evropskom unijom, čini jedan od oslonaca pokrajinske privrede.

Za Bačku Palanku je karakteristično da su sve velike kompanije, koje su na prostoru bivše Jugoslavije bile lideri u svojoj proizvodnji, opstale, i da su prilikom privatizacije prve bili na meti stranih kompanija. Tako je najvećeg proizvođača podnih obloga u jugoistočnoj Evropi „Sintelon“ kupio francuski „Tarket“, svetski lider u toj proizvodnji. Pivaru u Čelarevu kupio je danski „Karlsberg“, najveću fabriku pivskog slada u Srbiji, AD „Maltineks“, u potpunosti je preuzeo francuski „Sufle“… Istina, u vremenu tranzicije, dosta poznatih industrijskih trendova je nestalo, a više od 5.000 radnika ostalo bez posla.

Industrija, odnosno privreda, kažu ovdašnji ekonomisti, u proteklim decenijama nije propala, ali nije mnogo ni napredovala. Po rečima predsednika opštine Branislava Šušnice, iako lokalna samouprava nema mnogo stranih investitora koji su ovde počeli biznis, velika je stvar što odavde niko nije otišao i posao se razvijao. To se odrazilo i na rast opštinskog budžeta, koji je, po najnovijem rebalansu, dostigao gotovo dve milijarde dinara.

Mnogi ekonomisti smatraju da može i treba bolje, ali ukazuju na to da je nevolja što Bačka Palanka nije blizu velikih gradova u koje strani investotori žele da investiraju, te da joj nedostaje državno, odnosno opštinsko zemljište, na kojem se može izgraditi nova industrijska zona. Ipak, kako je nedavno rekao zamenik predsednika bačkopalanačke opštine Aleksandar Borković, u toj sredini radi oko 750 privrednih društava i oko 1.400 samostalih privrednika, a očekuju se i novi investitori.

Nema „Merkura”, „Marine”, „Dunava”

Tokom privatizacije propalo je nekoliko nekada uspešnih fabrika. Među njima je i „Merkur“, evropski brend u modnoj kožnoj galanteriji, te fabrika trikotaže „Marina“, Tekstilni kombinat „Dunav“ u Čelarevu. U Fabriku poljoprivredne mehanizacije „Majevica“ umesto nekadašnjih 1.500 radnika na posao odlazi oko 200.

Bitno je, kažu ovde nadležni, da tretman stranih i domaćih kompanija bude jednak, barem kada su u pitanju nadležnosti lokalne samuprave. Osim velikih svetskih kompanija, tu je niklo i nekoliko domaćih, koje su postale lideri u svojoj delatnosti. Pre svih „Nektar“, regionalni lider u proizvodnji proizvoda od voća i povrća, koji planira da u Bačkoj Palanci izgradi novu, veliku mlekaru za zdrave proizvode, miks voće-mleko, a iznos investicije je blizu 20 miliona evra. Nedavno je iz Slovenije ovde preneta proizvodnja voćnih sokova u malim pakovanjima sa slamčicama.

Tu je i fabrika ženskih čarapa u Gajdobri, koju su izgradili ruski kapital i italijanski menadžment, gde radi više od 500 radnika i odakle se godišnje, prvenstveno na rusko tržište, isporuči gotovo 100 miliona najmodernijih ženskih čarapa. U istom mestu su i dve velike kompanije porodice Dangubić. Dangubići proizvode najsavremeniji elektroinstalacioni materijal, izvoze, a imaju i najmoderniju fabriku za preradu PET ambalaže u Srbiji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here