Teodorović – na kraju ipak modernista

Likovna vertikala Palanke (13)

0
441

Retrospektiva Teodorovićevog slikarskog posleratnog stvaralaštva, može se sagledati pažljivim odabirom likovnih ostvarenja, po tematskoj raznolikosti, stilskoj pripadnosti i tehničkoj izvodljivosti:

„Pejzaž“ – 1950. ,„Ležeći ženski akt“ – 1952., „Motiv iz Zemuna“ – 1963., „Pecaroš“ akvarel – 1953., „Portret doktorove kćeri“ – 1958., „Letnji dan“ – 1958., „Kompozicija aktova“ – 1958., „Stara sablja“ – 1975., „Igmanski marš“ – 1979. godine.

Prvi put je Đurđe Teodorović samostalno izlagao 1954. godine crteže i skice u Grafičkom kolektivu, zatim Veliku retrospektivnu izložbu 1968. godine, priredio je u Galeriji Doma JNA. Poslednju samostalnu izložbu Đurđe je organizovao u Galeriji pozorišta u Zemunu, na kojoj je predstavio sav raskoš svog umetničkog stvaralaštva.

„Izlagao sam mnogo višegrupno, nikada nisam imao ambicija za samostalnim priredbama“, kaže Teodorović.

Kolektivnih izložbi, kojih je bilo mnogo više, ovde ćemo nabrojati hronološki:

  • Treća i Četvrta Prolećna izložba beogradskih umetnika, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ – 1931. i 1932.;
  • „Bojkotaška izložba“ u Beogradu – 1936.,
  • Izložba Likovne sekcije Propagandnog odelenja 3. armije, u Novom Sadu – 1944. i 1945.,
  • Izložba Vojvođanskih likovnih umetnika, 1945., 1948., 1951. i 1954.,
  • Izložba „Slikarstvo i vajarstvo naroda Jugoslavije“, 1946 – 1948., (Beograd, Zagreb, Ljubljana, Prag, Varšava, Lenjingrad, Moskva, Budimpešta).
  • Prvo i drugo trijenale likovnih umetnika Beograd – 1961. i 1964., (na ovim izložbama izlagao je i naš slikar Milan Pališaški.),
  • Izložbe „NOB u delima likovnih umetnika Jugoslavije“ Beograd – 1962. i 1967.,
  • „Jugoslovenska umetnost dvadesetog veka“, nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost, umetnost NOR-a, socijalistički realizam,
  • izložba u MSU Beograd – 1969.,
  • Likovna umetnost Vojvodine 1944 – 1954.,
  • Novi Sad 1980. godine.

Posthumno je organizovana retrospektivna izložba slika Đurđa Teodorovića u Beogradu 1986. godine, predgovor i pripremu kataloga autorizovao je Sreta Bošnjak: „Međutim, za ličnost autora-slikara Đurđa Teodovića vezana su mnoga lepa, pa tako i velika dela, ali ono što je krasilo njegov lik je pre svega njegova skromnost i izuzetna radenost, kao i neumorna prisutnost u društvenim zbivanjima.

Posebno treba istaći njegov dvadesetogodišnji pedagoški rad (1948 – 1968) u kome je 26 generacija budućih slikara učio crtežu, kao osnovnom slikarskom elementu, na beogradskoj Likovnoj akademiji umetnosti.“

Prvu Saveznu nagradu za slikarstvo dobio je slikar Đurđe Teodorović 1958. godine. Živeo je i stvarao umetnička remek dela u svojoj kući u Zemunu, gde se i upokojio 6. jula 1986. godine. Iz pijeteta prema velikom slikaru, našem zavičajcu i jednom od najistaknutijih predstavnika socrealizma u slikarstvu, Đurđu Teodoroviću uradićemo analizu njegove slike „Ciganska svadba“, ulje na platnu, dimenzije 50×61 cm, iz 1939. godine.

Kao deo atmosfere raskošnog romskog svadbenog veselja i bogatstvo njihvoe tradicije, Teodorović je naslikao „Cigansku svadbu“, u vreme kada se bavio socijalno angažovanim temama (slikajući siromašne radnike, seljake „nižu klasu“).

Samim prikazivanjem marginalnih društvenih grupa, zadovoljava načelo socijale, a obiljem cveća i odeće u jarkim vojama, nagoveštava idiličnu žanr scenu, romskog svadbenog slavlja. U ovoj Teodorovićevoj slici, kako po kompoziciji, tako i po formi, slikar ostaje veran sebi i naglašenom figuracijom, zatvara temu.

„Ciganska svadba“

Tri žene sede u fijakeru ukrešenim cvećem, a uz njih su prikazana dva muškarca, one su tradicionalno obučene u svečanu odoru – šalvare (dimije), svilene košulje i jeleke raskošnih boja. Glave su i pokrevene šarenim maramama, dok muški likovi imaju crvene fesove – jedan od njih stoji na papuči fijakera, a drugi sedi na njoj sa druge strane. Devojka u sredini u belom, plete cvetni venac , kojim će mlada ukrasiti mladoženjinu kapiju. Slika „Ciganska svadba“ rađena je uljanim bojama (što nije uobičajeno za soc-realizam) i odaje dvojnost Đurđevog slikarstva, socijalna tematika – puna likovnosti, biće prisutna u njegovom celokupnom stvaralaštvu.

U ovoj slici postigao je ravnotežu svih slikarskih elemenata, od crteža, kompozicije, kolorita do rasporeda figura i perspektive, što zadovoljava stroge kriterijume umetničkog dela. Jednom rečju, Đurđe Teodorović je ovom slikom pokazao da je majstor boje i svetlosti i da vlada materijom, stavljajući život u središte svoje umetnosti. Slika „Ciganska svadba“ je izložena u stalnoj postavci „Dvadeseti vek“, Galerije „Matice Srpske“ u Novom Sadu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here