Nikolić živi u predsedničkoj vili 14 meseci po isteku mandata

0
243

Normalno je da u prelaznom periodu može da se toleriše nešto što možda nije direktno predviđeno zakonom, kao faza aklimatizacije na novu poziciju, kaže Dragomir Anđelković.


Užička 23 već više od šest godina nije promenila stanare. U rezidencijalnom objektu na beogradskom Dedinju namenjenom, kako stoji u Uredbi o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije, „boravku predsednika države”, već 14 meseci ne boravi šef države.

Naime, Tomislav Nikolić kome je petogodišnji mandat na predsedničkoj funkciji istekao 31. maja prošle godine i dalje je sa svojom porodicom stanar ove vile. Do sada, očigledno, niko od Nikolićevih nije ni tražio da napuste vilu koja je u nadležnosti Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.

Pitanje Nikolićevog smeštaja u dedinjskoj vili, koja prema pisanju nekih medija ima 800 kvadrata, povremeno se pokrene u javnosti kao što je to bio slučaj kada je procurela nezvanična informacija da će o državnom trošku biti obavljeni neki radovi u ovom objektu. U septembru prošle godine je, navodno, Uprava tražila izvođača za adaptaciju nekih delova vile, ali se od toga, ipak, odustalo.

O tome koja su prava bivših predsednika detaljno govori Zakon o predsedniku. U njemu se ne spominje smeštaj ekspredsednika jer je drugim aktom, Uredbom, regulisano gde borave najviši državni zvaničnici. Dakle, bivši predsednik republike koji po zakonu dobija ovu titulu, ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika republike dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju. A ukoliko mu je penzija manja od 80 odsto predsedničke plate, ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu te razlike.

 

Bivšim predsednicima je omogućeno da u onom periodu koliko im je trajao mandat koriste i kancelarijski prostor, usluge savetnika, sekretara kao i službeni automobil. Za sada, sve ove predsedničke privilegije, Nikolić ne mora da koristi, jer je odmah sa predsedničke dužnosti stupio na novu funkciju – predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom.

Analitičar Dragomir Anđelković kaže da je normalno da bivši predsednik uživa određene privilegije predviđene zakonom. „Štaviše, normalno je da u nekom prelaznom periodu može da se toleriše nešto što možda nije direktno predviđeno zakonom, kao faza aklimatizacije na novu poziciju. Iz tog ugla možemo da gledamo i na upotrebu rezidencije neko vreme, ali ona se ne može koristiti beskonačno. Jer ako bi svaki funkcioner koristio rezidencije u kojima je boravio, Srbija bi se pretvorila u zemlju državnih vila u funkciji zadovoljavanja potreba bivših funkcionera”, kaže Anđelković.

Prema njegovim rečima, kada prođe neki razuman period za tu vrstu prilagođavanja i iseljavanja, normalno bi bilo da reaguje neka institucija u čijoj nadležnosti su ovi objekti. Jer, ističe, definitivno je nenormalno da se oni koriste nenamenski.

Osim zbog boravka u vili, Nikolić se i dalje povremeno nađe na meti dela javnosti zbog fondacije svoje supruge Dragice Nikolić. Još za vreme predsedničkog mandata, često mu se spočitavalo da nešto krije u vezi sa poslovanjem fondacije jer ne želi javno da saopšti imena donatora na šta, inače, po zakonu ima pravo. Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da je ova fondacija prošle godine imala prihod u iznosu od 157.196,000 dinara, a u 2016. dvadesetak miliona manje.

Radom fondacije bavila se i Agencija za borbu protiv korupcije koja je od Narodne banke Srbije, Uprave za trezor i Uprave za zajedničke poslove republičkih organa tražila podatke o tome koja su pravna i fizička lica vršila uplate dinarskih i deviznih sredstava na račun fondacije, u kom iznosu i po kom pravnom osnovu kao i da li su korisnici budžeta vršili prenos dinarskih i deviznih sredstava fondaciji. U maju prošle godine, iz Agencije je saopšteno i da će izgradnja crkve u Bajčetini, čiji je ktitor Tomislav Nikolić, tada još predsednik Srbije, biti predmet provera koje se vrše u okviru praćenja imovine funkcionera.

Spisak donatora, kako je objasnio i sam Nikolić, fondacija je dostavila Agenciji, „ali s oznakom da to ne može da bude dostupno javnosti, već isključivo Agenciji”, kao i da „ako nađe koruptivnu radnju, ako nađe kriminalca da je finansirao fondaciju, onda mogu slobodno da objave”. Najveći deo novca fondacija je, sudeći prema onome što se može zaključiti iz javnih istupa, uložila u zdravstvene i obrazovne ustanove.

Pojedini mediji spekulišu i da Nikolić ozbiljno razmatra ideju o osnivanju nove stranke. U njoj bi, navodno, bio i Velimir Ilić, bivši ministar za kapitalne investicije, kao i producent Saša Mirković, predsednik pokreta Cela Srbija. Mirković je na društvenim mrežama odmah demantovao tu informaciju. Prema saznanjima našeg lista iz izvora bliskih Nikoliću, ove informacije su potpuno netačne. Nikolić, kako kažu, ni ne razmišlja o osnivanju nove partije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here