Jeste li se ikada zapitali pati li silno taj Ponedeljak kad čuje to koliko ga pljujete, ne volite, čak i mrzite? A? A?
Niste, znam!
I, to je tako tužno. Napraviti pakao od života jednog Ponedeljka ne znajući ni sami zašto. U to sam zasigurno uverena! Ne znate!
Tu hajku na ponedeljak osmislili su radijski voditelji pa i oni sa televizije, one koje gledamo u Jutarnjim programima, pa neki instagrameri i fejsbučari, a sve u slavu svoju i svoje duhovitosti iskopali crnu rupu u koju svake sedmice iznova i iznova pada taj jadni Ponedeljak.
Te ovakav je, te onakav je, a još ako je kišan i tmuran, ihh, pa paljba koja se ospe po njemu stosturko veća je!
A niko, baš niko tad, utrkujući se u svojim poštapalicama, izrazima, tugalicama, duhovitim pošalicama, ne pita se, kako je Ponedeljku.
Možda je svake sedmice sklupčan negde u ćošku, sedi, plače. Ili, pokriva se ćebetom preko glave da ne čuje sve to. Spušta roletne i pušta sentiše. Gasi svetlo, boravi u tami. A sve to zbog planetarne organizovane nevoljenosti.
Smatram da red je pružiti šansu tom Ponedeljku. Da ga bolje upoznate, da popijete kafu, da se malo družite, da vidite da nije sve tako kako je naizgled neko napravio da bude. Da uvidite koliko je Ponedeljak zapravo divan i voli da se druži. I da sluša muziku. I da čita. I da pleše. I da šeta. Svašta! I da početak ume da bude baš lep a ne naporan i džangrizav. I, da konačno, o zaBogamiloga, shvatite da sve to do nas je, a ne do jednog Ponedeljka.
Zbog svoje džangrizavosti mi osudismo jedan Ponedeljak i pripisasmo mu sve one osobine koje zapravo krase nas. Zašto? Jer je kiša, sneg, previše sunca, gužve u saobraćaju, lošeg jutra za frizuru, mlake kafe, jer ne volimo svoj posao, jer su nam dotrajale potpetice, jer kasnimo, jer… jer… Možda samo da promenimo stav i uključimo LJUBAV na ON. Pa ustanemo s osmehom, kako god da nam je, jer Osmeh opravi/popravi dan. I lepši si i sebi i ljudima i Ponedeljku tom. I misli su bistrije. I kosa, i odeća i posao, i duge gužve i redovi, i juranjave i obaveze sve je lakše s tim klikom zvanim Osmeh. Prvo bude teško a onda se pretvori u slatku naviku i nema više nazad. I Ponedeljak ti je drug za tren, tren kog nisi ni bio svestan.
I, onda, pod ruku s njim, u drugoj kafa, u slušalicama omiljena muzika, na licu Osmeh i pravac u nove male životne pobede koje dobijaš zapravo ako se samo malo potrudiš. I ne džangrizaš, veruj mi! Namig!
Ljubav Ponedeljku! Ljubav za Tebe sama!
