Uvoz od luka do sanduka

0
359

Srbija važi za poljoprivrednu zemlju, ali statistički podaci pokazuju da je to samo na papiru, jer se bukvalno uvozi sve, od pasulja do jabuka.


I tu nije kraj, uprkos šumskom potencijalu, naša zemlja uvozi čak i mrtvačke sanduke.

Zagonetka za kupce: Ko je proizvođač

Tabela koju je objavio Republički zavod za statistiku o uvozu u prvih šest meseci ove godine pokazuje sijaset uvoznih proizvoda, a među njima mnoge za koje realno nema nikakvog razloga da budu na uvoznoj listi.
Svinjske čekinje iz Kine

Srbija se ponosi i vekovnim uzgojem svinja, a na listi artikala u prvih šest meseci ove godine našle su se dve tone čekinja od divlje i pitome svinje koje smo kupili u dalekoj Kini. Iz ove zemlje smo uvozili i drvene vešalice, kao i iz Turske i Nemačke, dok smo rogove i kosti kupovali iz Italije. Plastičnu dugmad dopremali smo iz Turske i Nemačke, a mrtvačke sanduke iz Slovenije, Mađarske i Bosne i Hercegovine. Pa šibice iz Rusije, čačkalice iz Kine, konac iz Hrvatske, a svi ovi proizvodi prodaju se u Srbiji.

Goran Papović: Nemamo pojma šta jedemo

Srbija uvozi i meso, mada je odvajkada bila stočarska zemlja. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da meso koje se odmrzne posle šest meseci nije sveže. Kako kaže, uvozi se sve i svašta, a niko ne obaveštava kupce ko je obrađivao to meso, gde je stajalo, odakle su životinje…

The specified slider is trashed.

 

– Zašto je meso sa naših farmi manje vredno od onog koje se uvozi? Pošto to uvozno meso nije sveže, uvoznici ga jeftino plaćaju, pa bi u Srbiji cena tog proizvoda mogla da bude i do 40 odsto niža u prodavnicama – kaže Papović.

U Srbiji nema ozbiljnije proizvodnje čačkalica, šibica, kao ni četki, svezaka, kao ni određenih preparata potrebnih za poljoprivredu.

Iako je Vojvodina važila za žitnicu bivše Jugoslavije, sada dvopek uvozimo iz svih novonastalih državica, jer i pored očiglednog potencijala, ne postoji volja za proizvodnju. Ista situacija je i sa povrćem.

Bogatstvo za povrće

 količina                       vrednost
Pasulj                     7.115                              5,1
Paradajz                25.712                            14,6
Mladi krompir         21.752                            3,5
Krastavci                5.223                              3,5
Kupus                    6.883                              15,8
Lubenice                6.305                               1,5
Jabuke                   22.910                             9,3
(količina u tonama, vrednost u milionima evra) Izvor:Republički zavod za statistiku

Od igle do dugmeta

količina                   vrednost
čekinje                                2                         21.000
vešalice                             22                       109.000
mrtvački sanduci               16                         65.000
dugmad                             12                        351.000
igle                                      2                        145.000
šibice 63 79.000
karanfili 78 104.000 evra
(količina u tonama, vrednost u evrima) Izvor: Republički zavod za statistiku

Po šargarepu u Rusiju

Slično je s povrćem. Osim Grčke, Turske i Albanije, što je dosad bilo uobičajeno, paradajz smo ove godine uvozili i iz Hrvatske. Krompir takođe uvozimo iz mnogih zemalja, najviše iz Nemačke, Grčke, Francuske, Holandije i Italije, a neke ture stižu nam čak i iz Egipta i SAD. Crni luk nam dopremaju iz dalekog Perua, dok beli već tradicionalno uvozimo iz Kine. Zelena salata stiže iz Tunisa i Španije, šargarepa iz Rusije i Velike Britanije, a krastavci iz Maroka i Albanije. Najviše uvoznog pasulja stiglo je iz Kirgistana, a potom iz Argentine , Bugarske, Egipta, Kanade, Poljske i Kazahstana.

Uvoznici, koje često označavamo kao krivce što dajemo devize za sve i svašta, kažu da nabavljaju samo ono za čim postoji tražnja.

Bez vojske nema pasulja

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže za „Vesti“ da ga ne čudi što u velikoj meri uvozimo pasulj. On objašnjava da je proizvodnja pasulja u Srbiji neisplativa od kako smo sa gajenja sortnih vrsta kukuruza prešli na hibridni.

Stanković kaže da je prosečan prihod pasulja po hektaru samo tri tone, dok proizvođači u drugim zemljama proizvode do osam tona po hektaru.

– Pasulj je ranije gajen kao međuusev uz tri sortne vrste kukuruza. Pasulj u fazi cvetanja i zametanja zrna traži senku koju je kod sortnih vrsta kukuruza imao, kao i potrebnu vlažnost. Hibridni kukuruzi su gušće strukture i ne daju mogućnost za gajenje međuuseva – ističe Stanković.

Prema njegovoj oceni, nekih vrsta proizvoda se moramo odreći, jer ih dobijamo jeftinije uvozom iz Kazahstana, Azerbejdžana, Turske i Kine, čak i uz troškove prevoza. On kaže da je pogrešan utisak kako je Srbija veliki potrošač pasulja.
– Jeli smo mnogo pasulja dok je postojala ona velika vojska, dok su postojali restorani društvene ishrane – kaže Stanković.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here