Kafane na meti inspekcija

0
1442

Na stotine ugostiteljskih objekata u Srbiji je poslednjih nekoliko meseci zatvoreno iz najrazličitijih razloga – zbog toga što su imali nedozvoljeni bakšiš, flašu piva više u šanku ili samo nisu ispunjavali neki od mnogobrojnih uslova iz novog pravilnika o protivpožarnoj zaštiti.


Kako piše list „Danas“, ugostitelji su svesni da je njihova struka na udaru inspekcije zbog pojačane borbe protiv sive ekonomije, što im, kako tvrde, ne smeta. Ono što im predstavlja problem su neujednačeni kriterijumi i povrh svega nejasni zbog kojih su mnogi suočeni sa trajnim zatvaranjem lokala i gubitkom radnih mesta.

Kivni su jer im država s jedne strane pronalazi „dlaku u jajetu“, a s druge ne nudi mogućnost da napreduju jer uprkos višegodišnjoj inicijativi da im se poreska stopa po ugledu na neke druge države smanji sa 20 na 10 odsto, to se ne dešava.

Problem, kako tvrdi ugostitelj iz Bačke Palanke, nije to što inspekcija kontroliše ugostitelje jer to i treba da radi. Sporan je način na koji to radi i tipska rešenja koja im uručuje navodeći u njima da oni goste i radnike dovode u neposrednu opasnost.

– Pre tri godine usvojen je pravilnik u kom ne postoji nikakva klasifikacija, te se iste stvari koje se tiču protivpožarne zaštite odnose i na hotele od 3.000 kvadratnih metara i na lokale od 20 kvadrata. Taj pravilnik je sporan, jer postoje stvari koje zaista nisu mogle da se ispune, imate lokale u nekim zaštićenim zgradama koji ne smeju da se dorađuju i uslove koji se od vas traže a zahtevaju basnoslovna ulaganja – napominje ovaj ugostitelj za „Danas“.

Inspekcija, kako kaže, u lokale „upada“ najčešće noću, pred kraj smene, sa racijom i uručuje rešenja koja podrazumevaju zatvaranje lokala po hitnom postupku.

– Uz sve to ni žalba ne odlaže rešenje. Problem je u tom rešenju jer ispada da smo svi kojima su uručili takva rešenja držali goste u neposrednoj opasnosti, odnosno u požaru, što je daleko od istine. Naravno, problem je i to što na stotine vlasnika koji su se žalili i mesecima kasnije nisu dobili nikakav odgovor na žalbu – napominje on.

Ukupni prihodi države od ugostiteljstva su nekih 70 miliona evra, što je marginalna cifra u poređenju sa nekim drugim granama, ali ugostitelji iz Užica se pitaju kakvu poruku država šalje primenom tako restriktivne politike prema ugostiteljima zatvarajući ih zbog najsitnijih stvari.

– Kakvu poruku šalju crvene trake turistima na Zlatiboru. Problem je i to što vas zatvaraju najpre na 15 dana, a ako vas drugi put inspekcija kazni, zatvara se objekat na tri meseca, a žalba ne odlaže izvršenje – ističu vlasnici lokala na Zlatiboru i u Užicu.

Od rigoroznih kazni i poreskog opterećenja od 20 odsto, kako kažu, neki ugostitelji ne mogu da se oporave. Poreska stopa za ugostitelje u Švajcarskoj, na primer, jeste četiri, u Holandiji šest, a kod nas čak 20 odsto.

– Želimo da postoje jasni kriterijumi za kontrolu evidencije fiskalnog prometa. Osim toga, ako moj radnik ne može da bude u kuhinji prljav i neadekvatno obučen, onda ni inspektor koji dođe u kontrolu ne može takav da ulazi u kuhinju. Želimo samo jasne kriterijume, a ne da vas kazni zbog bilo čega – napominju ovi vlasnici restorana.

U Poslovnom udruženju hotelsko-ugostiteljske privrede HORES odavno postoji inicijativa da se stopa poreza koju ugostitelji plaćaju na hranu i piće smanji sa 20 na 10 odsto.

– Ugostiteljstvo neposredno zbog visokog nivoa radne intenzivnosti značajno utiče na zaposlenost. Stopa PDV-a na usluge smeštaja u Srbiji je 10 odsto, što je na nivou proseka u EU, ali je stopa PDV-a na hranu i piće znatno viša. U restoranima i keteringu u Francuskoj, Španiji, Italiji, Poljskoj, Holandiji, Kipru te stope su između pet i 10 odsto – ističe Georgi Genov, direktor ovog udruženja.

Smanjenje poreske stope doprinelo bi, smatra on, da dalja ulaganja u ugostiteljstvo budu još atraktivnija, profitabilnost sektora bi se podigla, zaposlenost bi rasla, samim tim pozitivan bi bio uticaj i na borbu protiv sive ekonomije.

– Imamo dosta problema zato smo se žalili državi i podneli inicijative. Nije u pitanju samo poreska stopa, već i problemi koje, na primer, imamo sa propisima koji se tiču protivpožarne zaštite. Tako za objekte veće od 150 kvadratnih metara traži se da imaju spoljnu hidrantnu mrežu što je u Srbiji nezamislivo. Onda bi na hiljade objekata trebalo zatvoriti – kaže za Danas Genov. I zbog toga su, napominje, pokrenuli inicijativu da se ti propisi promene, makar da se poveća kvadratura za objekte koji su obavezni da to urade.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here