Kako je matematički genije izigrao sistem i lutriju osvojio 14 puta

0
501

Rumunski ekonomista Stefan Mandel jedva je spajao kraj s krajem šezdesetih godina prošlog veka.


Tad je došao do neobičnog rešenja za svoje brige – osvojiće lutriju. Ali za ono što je za većinu ljudi bio san koji se bazira na sreći, Mandel je imao druge ideje.

Matematički genije u slobodno vreme proučavao je Fibonačijeve teorije verovatnoće, a nakon godina mukotrpnog istraživanja osmislio je „algoritam za biranje brojeva“, koji je počivao na metodi nazvanoj kombinatorna kondenzacija.

Mandel se hvalio kako tom metodom može predvideti pet od šest brojeva koji će pobediti – što je broj mogućih kombinacija svelo na hiljade umesto milione. S grupom prijatelja kupio je velik broj listića, koristeći sve moguće kombinacije. Osvojio je najveću nagradu, vrednu više od 26 hiljada dolara.

Nakon što je pokrio troškove, ostalo mu je dovoljno da podmiti koga je trebalo i pobegne iz rumunskog komunističkog sistema i preseli se u Australiju gde je sa suprugom i dvoje dece započeo novi život.

Ali njegovi dobici tek su započinjali – lutriju je osvojio 14 puta, a da nije prekršio nijedan zakon.

Nakon što se smestio u Australiji, Mandel je shvatio da je u nekim izvlačenjima cena kupovine listića svih mogućih kombinacija puno manja od džekpota. Na primer, ako je izvlačenje brojeva bilo od jedan do 40, postojalo bi 3.838.380 mogućih kombinacija brojeva. Ako je džekpot bio 10 miliona dolara, a listići svaki po jedan dolar, Mandel bi još uvek dobro zaradio.

Naravno, još uvek je imao nekoliko prepreka – prikupiti kapital za listiće, a zatim ih fizički sve popuniti. U to vreme radio je kao agent za prodaju osiguranja, a slobodno vreme koristio je kako bi uverio investitore da ulože zajedno i izgrade takozvani loto sindikat.

Takođe, izumeo je sistem automatizacije s računarima i printerima koristeći algoritam za ispunjavanje listića automatski, koristeći sve kombinacije brojeva.

 

Tokom 1980-ih, sindikat je čekao da džekpot naraste, pre nego što su kupili hiljade listića.

Grupa je osvojila 12 lutrija i stotine hiljada manjih nagrada širom Australije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Ipak, nije sve bilo toliko blistavo. Profiti nisu bili dovoljno visoki, a Australijanci su na kraju shvatili njihov plan pa su promenili pravila – zabranili su štampane listiće i kupovinu velikog broja.

Ipak, Mandel je u rukavu imao plan B. S profitima koje je već imao odlučio je da pronađe lutrije u Americi koje su imale džekpot najmanje tri puta veći od broja svih mogućih kombinacija.

„Virginia Lottery“ bila je idealna. Brojevi su bili samo od jedan do 44, što je značilo da je broj mogućih kombinacija bio milion puta manji nego u drugim igrama. Tad je otvorio službenu kompaniju „Pacific Financial Resources“, a pod njom razvio Loto fond. Hiljade investitora uverio je da ulože i tako prikupio milione dolara.

U februaru 1992. godine „Virginia Lottery“ imala je džekpot od 27 miliona dolara. Mandel je u to vreme već imao 16 radnika u skladištu u Melburnu koji su tokom tri meseca naštampali sedam miliona listića i poštom ih poslali u SAD.

Sindikat je osvojio džekpot, uz još gotovo milion dolara sekundarnih nagrada.

I dok Mandelova metoda nije bila ilegalna, podigla je sumnju pa se našao na sudu. Tokom četiri godine koliko je pravna bitka trajala, istraživale su ga brojne međunarodne agencije, među njima i CIA i FBI. Naposletku, oslobođen je bilo kakvih optužbi, ali dok je on osvojio milione, njegovi investitori dobili su tek 1.400 dolara od 4.000 dolara uloga – daleko od bogatstva koje im je obećano.

Mandel je 1995. godine otišao u bankrot, a u jednom trenu proveo je 20 meseci iza rešetaka u Izraelu zahvaljujući muljanju investitora.

Ovih dana živi u Vanatuu.

U međuvremenu su sve američke države zabranile korišćenje njegove strategije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here