Ne plaši mene „tvorac“ Mitrović, već država i ljudi koji su to od njega stvorili!

1868

Da bih ovo napisala, pročitala sam minimum dvadesetak vesti na temu Zadruga 2 i njeni učesnici, pa mi je posle toga u stomaku bio koktel sačinjen od besa, neverice, čemera, podsmeha… čitava paleta osećaja, baš onakva kakvu Željko Mitrović očekuje kod svakog gledaoca ovog „najgolemijeg svetskog projekta“ nazvanog Imaginarijum.


Zato su vrlo dugo i pomno birani učesnici, njih pedeset, iako je stiglo čak 3.600 zahteva. Po svemu sudeći prednost su imale labilne ličnosti, sklone svađama, sklone opijanju, sklone jebanju pred kamerama (posebno ovo), sklone da ostatak svog života odžive u raznim rijalitijima, ostare tu, sklone tučama, patetici, osobe od kojih ja (iako nisam kompetenta) ne mogu dve da prepoznam, jer su to sve mahom „proslavljeni“ dugogodišnji učesnici rijalitija.

Mitrović je za četiri meseca sagradio „kneževinu“ vrednu 18 miliona evra u kojoj će boraviti „zadrugarska elita“. Angažovano je oko 1.500 ljudi, uključujući i arhitekte, vajare, slikare… da bi se podiglo nešto što treba da podseća na Veneciju, Firencu i Monako s početka 16, 20 i 21 veka. Kupljena je morska flota, neki čamci, jahte, brod, letelice… i postavljena 6 metara visoka statuaa firentinskog bankara i mecene Kozima Medičija, Mitrovićevog idola. Tu je i plata Milenija četiri puta veća od Bele kuće.

Gledaćemo kako se jebavaju ispod vredne reprodukcije na primer Mikelanđela.

„A ko ti je to?”

“Pa, ona nindža kornjača sa narandžastim povezom“, dobaciće neko od učesnika.

I baš zato je bilo od životne važnosti ukrasiti Imaginarijum vrednim umetničkim delima, originalima i reprodukcijama. Ipak tu ulaze ljudi koji žive od umetnosti, koji je cene i dobro im je poznata. Uživaće u njoj, kako je naglasio „tvorac“ Mitrović.

Ispod svake vesti o Zadruzi, normalno, čitala sam komentare. Volim da znam kako narod misli.

Mahom se ljudi zgražavaju, poručujući Mitroviću da bi bilo bolje da je sagradio neku bolnicu ili porodilište. Pomogao izgradnju narodne kuhinje. Pomogao da se sagradi i u red dovede sve ono što on, realno, nije dužan da gradi, niti dovodi u red. Imamo državu. Punimo joj budžet za to.

Nazivaju ga ludakom. Čovekom koji Srbiju vuče u sunovrat. Psihopatom.

Ima i onih koji su poručili da jedva čekaju da počne šou.

E, sad, meni nije jasno zašto ljudi tagetiraju samo Mitrovića?

Zašto samo njega vide kao glavnog krivca za sunovrat ovog društva u svakom smislu.

Mene, na primer, Mitrović ne može da sunovrati. Tu sam gde jesam. I njegova Zadruga sa svim prostacima kojima će narednih DESET meseci dati medijski prostor u svom cirkuskom imaginarijumu, ne može da me kulturno zatuca.

Zatucaće one koji to gledaju, zapravo neće ni njih, jer je većina već zatucana.

Sve je tako kristalno jasno, ko ona voda što ju je napunio oko kopije venecijanskih zdanja.

On nudi rijaliti, DRŽAVA mu omogućila da to sranje emituje i ljudi odlučuju hoće li gledati.

Publika je ta koja daje život svemu ovome, nakon što je isto to uradila i država.

Ako država neće da ga zabrani, jer ne želi da vidi problem u tom rijalitiju, onda je narod sledeći koji može da ga bojkotuje. Ali, narod to ne čini, več jedva čeka da se Zadruga 2 zahukta kako bi sopstvene frustracije i šupljine u životu „lizali ko mačka dlaku“ gledajući moralno srozavanje učesnika.

„Ej, pogledaj, vara je, a juče joj pričao da joj je odan ko ker! Jupi, nisam jedina koju muž vara, i ovoj Staniji se to dešava, a riba i po! Sad je lakše, lakše je, mogu da dišem. Nije moj muž jedini skot! Daću mu večeras ko nagradu!“ Ta varijanta lizanja rana.

Ili,

„Pogledaj kakve su joj noge, pogledaj joj stomak kad se skine, sve salo. Kakva je kurva kad se napije, vide povraća, ju, pustila da je ovaj vaćari! Jupi, moralna sam, mene niko ne vaćari, ja ne pijem, bolja sam od nje, vredim više, iako me nema u novinama, iako kuvam sarmu za tri dana jer nemam kad, gledam rijaliti dan i noć!“

Ljudi su oduvek bili voajeri, zagledani u tuđe dvorište, sto puta pomnije nego u svoje. Tuđe je zabavnije. Tuđa muka leči sopstvenu muku. Tuđi pad koristi se za sopstveno uzdizanje. Ljudi vole da gledaju druge ljude i Mitrović im je sad to bacio pred oči.

Imaš izbor, da gledaš ili ne gledaš.

Da glasaš i time pare baciš, umesto da ih preusmeriš za lečenje obolele dece za koju smatraš da bi Mitrović trebalo da ih leči, umesto što pravi projekat u koji ti hipnotisano buljiš deset do petnaest sati.

Publika je dala LEGITIMITET svemu što taj čovek radi. I on to dobro zna. I on to koristi, uz pomoć obnevidele države.

Ne dopada mi se širenje svega ovoga ko plesnji, iako mogu da ne upalim TV, ne listam štampu, ne ulazim u kuće ljudi koji to gledaju. Mogu ja da se sklonim od svega ovoga, mogu da ostanem netaknuta, ali je pitanje kakva se klima ovde stvara, čemu se daje na značaju, starletama, robijašima, porno glumicama, pevačicama pod šatrom šabačkog vašara?! Dokle više da se sklanjam i guram glavu u pesak da ne bi videla sve ovo što buja ko korov? Gde da sklonimo klince?

Ne plaši mene Mitrović sa svojim vulgarnim, prostačkim, zatucanim rijalitijem, plaše me država i ljudi koji mu sve to dozvoljavaju.

Podilazi me jeza da živim okružena ljudima koji gledaju to, koji imaju svoje favorite, koji pomahnitalo vade telefone kad je izbacivanje, koji zapostavljaju unučiće, ćerke, muževe dok je svađa učesnika u toku, koji pojačavaju televizore, ostaju budni da bi ispratili dešavanja nakon žurke, koji se identifikuju sa odabranim učesnikom.

Strah me je kad samo pomislim na stanje stvari u glavama tih ljudi, jer ukoliko je njima prihvatljivo da satima, mesecima gledaju i slušaju prostačke reči, uvrede, opijanja, vatanja, tuče… onda se prosperitet i kulturno vazdizanje ovog društva može očekivati… nikad.

Ono si u šta hipnotisano gledaš. Dakle nekoliko miliona hipnotisanih ljudi, dodaš tome i one hipnotisane Vučićem i ostaje ti samo da spakuješ kofer ili zapucaš u neku šumu.

Opravdanje da se Zadruga gleda „zabave radi“ ne pije vodu, jer nije normalno da zabave radi gledaš sve ono. Možda i jeste normalno, ne znam. Ovde je teško utvrditi šta je normalno.

Legitimitet se odavno daje ludim i bolesnim stvarima.

I ne daje ga Mitrović, daju ga oni koji jedu sranje koje taj čovek pravi.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here