U Gajdobri je održano 17. Dučićevo pesničko leto, manifestacija koju organizuje Književni klub „Jovan Dučić“.
Ova oda lepoj pisanoj reči započela je i ove godine zajedničkim susretom pesnika književnih klubova „DIS“ iz Bačke Palanke, „Lenka Dunđerski“ iz Čelareva i domaćina.
A da susret poeta protekne na zavidnom nivou potpomogli su članovi Kluba klasične gitare „Akord“, koji svake godine daju muzički pečat Dučićevom pesničkom letu.
Da KK „Jovan Dučić“ vodi računa o mladoj talentovanoj deci govore nastupi dece pesnika i pevača. Tako je Teodora Čičković čitala haiku poeziju iz knjige koju je izdala ove godine, pod nazivom „Prolećni vetar“.
Pesmu „Sini jarko sunce sa Kosova“ otpevale su Milica Jovanović i Jelena Pavić, a pesmu Jadranke Stojakvić „Sve smo mogli mi“ izvela je Ana Dutina. Njihova pratnja na gitari bio je Goran Jović. Pored njega ispred „Akorda“ su nastupali i Milana Aliđukić i Marko Šalić. Recitovale su Milica i Tijana Škorić, gošće iz Futoga koje su bile u pratnji mame romanopisca dr Sanje Škorić. Gostovala je i Biljana Ristić – slikar i pesnik iz Novog Sada.
Ispred bačkopalanačkog kluba nastupili su Arleta Galečić, Blagoje Ognjanović, Ana Tadić. Miroslav Nikolić, Mita Krnajac, Dušan Antić i Nenad Neša Živkov, pesnik koji je na čelu „DIS“-a, Branislav Latinović i Aleksandar Banjac su predstavljali KK „Lenka Dunđerski“.
Književni klub domaćina svojim pesmama obeležili su Mira Grk i Dragan Bozalo. Pravo osveženje i prijatno izneneđenje ove prve večeri 17. Dučićevog pesničkog leta bio je novi paroh gajdobranski protojerej Aleksandar Brašanac.
Neočekivani nastup oca Aleksandra koji se predstavio sa dve svoje pesme naišao je na dobar i topao prijem mnogobrojne publike koja nije krila da je uživala.
Publika je uživala i na drugoj pesničkoj večeri rezervisanoj za zavičajnog stvaraoca kada se publici predstavila Vladislava Grče svojim romanom prvencem „Poravnanjem“.
– Epitet zavičajnog stvaraoca Vladislava Grče je dobila samim svojim poreklom, jer je i sama Hercegovka, a još važnije je to što je i gajdobranska nevjesta, rekla je Mira Grk prilikom predstavljanja autorke romana „Poravnanje“ za koji je istakla da je izuzetan kako po tematici tako i po majstorstvu sa kojim je pisanje iskazano.
Više o romanu kao i o svojim opažanjima govorio je Dragan Bozalo, ističući da ovakvu knjigu ne može napisati svako i da se u romanu radi o mađarskoj i hercegovačkoj porodici, o Tiboru i Spaseniji koji ih predstavljaju i čije sudbine se prepliću tokom čitavog prošlog veka.
Radnja se odvija u Temerinu, Bačkom Jarku i Gospođincima i u Gacku i okolini… Glavni junaci prolaze kroz teške životne momente tokom celog dvadesetog veka i to na maestralan način predočava Vladislava Grče… To može da uradi samo neko ko ima urođen talenat za pisanje, ko ima obrazovanje i životno iskustvo.
– Velika čast i zadovoljstvo mi je što sam ovde večeras sa vama. Moram i da priznam da je moje dominanto osećanje večeras tuge i sete, jer ovu noć nije doživeo moj svekar Milan Grče koji je bio veliki poštovalac knjige i pisane reči i koji se sa svojom porodicom 1945. doselio u ovo mesto. Zato ovo predstavljanje romana posvećujem njemu.
Moj roman je omaž svim onim našim ljudima koji su istrgnuti iz svojih korena i dokaz su da se zdrav koren primi u svakoj sredini, rekla je Vladislava, a zatim rekla kako je teklo pisanje njenog romana koji joj je doneo mnogo radosti i da je „Poravnanje“ sada pred nama baš kao i sud o njemu.
Opaskom o lepoti prve večeri Dučićevog XVII pesničkog leta započeo je Dragalo Bozalo svoju uvodnu reč na trećoj književnoj večeri gde je gost bio Stevan Tontić. – Knjiga „Ta mjesta“ je danas u Srbiji broj 1 na osnovu nagrada koje je dobila. Kočićevo pero, Žička krisovulja, a u ponedeljak 18. septembra ovenčana je u Brankovini nagradom Ljubivoje Nenadović za putopis. Tako je ta najaktuelnija knjiga večeras u našem malom mestu, istakao je Bozalo.
Više i nadahnuto o samom autoru, njegovom životu i stvaralačkom radu govorio je dr Jovo Radoš. Mnogo novinskog prostora bi zauzelo nabrajanje svih nagrada koje su dodeljene pesniku Stevanu Tontiću u Srbiji, BiH, Nemačkoj, Češkoj i Rumuniji, kao i broj njegovih dela, ali moramo istaći da je Stevan Tontić jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, istovremeno i prozaist, esejist, antologičar, prevodilac s nemačkog, putopisac… Knjige su mu prevođene na više jezika.
– Želim vam samo reći da na čelu ove knjige je jedan duži zapis o jednodnevnom posjetu mom rodnom kraju, započeo je Stevan Tontić. – To su Grdanovci jedno srpsko selo podno Grmeča koje je spaljeno sa desetinama srpskih sela. I onda je sve srpsko stanovništvo preko noći moralo da izbjegne iz Sanskog Mosta i okolnih sela. Zapis sam posvetio uspomeni na čarobnog pjesnika naše Krajine – Branka Ćopića, o stogodišnjici rođenja. Govorim i o Ćopiću i o prvom susretu s njim, a i o Skenderu Kulenoviću – velikim književnim zemljacima…
Mi se njima ponosimo, kao i njihovom pobratimstvu – jedan potiče iz srpske seljačke porodice, a drugi iz muslimanske begovske, što im nije smetalo da postanu prijatelji i saborci…
Onda je potekla reka reči i pesama koje su posvedočile zašto je Stevan Tontić toliko nagrađivani autor… I kada je književno veče završeno, publika nije žurila da ode… Ljudima koji su i dalje sedili se činilo da samo time neće prekinuti onu uspostavljenu nit divljenja i topline koja im je ogrejala srca…
