Mada je interesovanje za pčelarstvo pokazivao i kao mnogo mlađi, Milan Vasić iz Mladenova, pčelarenjem je počeo da se bavi 1988. godine, kao četrdesetogodišnjak.
Na početku je kupio znanje i o pčelarstvu učio od starijih, što mu je kako ističe bilo od velike koriste. Nešto kasnije, što čini i danas, posećivao je sajmove pčelarstva gde je naučio mnogo toga o poslu kojim se danas uglavnom bavi, iz hobija.
Na sajmovima je kako reče razmenjivao iskustva sa drugima i uvek nešto naučio, od stručnih ljudi, ali i od pčelara koji su ih posećivali.
– Početak je kao uostalom i svaki drugi bio težak, tim pre kada se zna da sam se pčelarstvom tada bavio uz redovan posao mašinbravara koji sam obavljao u Industriji limarskih proizvoda „Jedinstvo“. Međutim, kako sam zavoleo ovaj posao on mi nije bio veliki teret, iako je tražio dosta vremena i ništa manje rada – započeo je svoju priču Milan Vasić.
– Krenuo sam skromno sa svega dve košnice, a kako je vreme odmicalo povećavao sam njihov broj, tako da ih je u jednom trenutku bilo tridesetak. Međutim, nakon smrti supruge Danice 2014. godine, koja mi je bila od velike pomoći u ovom poslu, smanjio sam broj košnica na 20, bez namere da povećam, ali i da smanjim njihov broj.
Vraćajući se u vreme kada je počinjao, Milan je sa žaljenjem konstatovao da su tada bila bolja vremena za pčelarenje.
– Veoma rasprostranjena upotreba herbcida, značajno je ugrozila pčele. Upravo to je jedan od glavnih razloga, što se broj pčela i pčelara kod nas smanjio. Ovde u Mladenovu, ostalo je svega nas desetak. Da bi ste se bavili ovim poslom i od njega ostvarili kakvu – takvu zaradu, pčele morate stalno seliti, od paše do paše.
S obzirom, da nemam tehničke mogućnosti za tako nešto, ja sam košnice postavio u bašti koja se nalazi uz moju porodičnu kuću, i ne selim ih. Na taj način u svakom trenutku mogu da ih pogledam i po potrebi obavim u pčelinjaku ono što je potrebno. Sa druge strane pčele nisu u mogućnosti da brzo i lako stignu do željenog nektara.
Pčelinjak redovno pregledam tokom cele godine, doduše tokom zime ređe nego u ostalim periodima godine. Jako je važno sve poslove u njemu obaviti pravovremeno, jer bi eventualna kašnjenja mogla imati nesagledive posledice. Tokom svih ovih godina nastojao sam da voda bude blizu košnica, posebno tokom leta, kako pčele ne bi gubile vreme i energiju da je pronađu i koriste – napominje Vasić.
Sve proizvedene količine meda, Milan sa lakoćom proda. Očigledno, da njegove mušterije dobro znaju kvalitet meda koji im nudi, i ne dvoume se pri kupovini.
– Većinu ovogodišnjeg meda prodavao sam po ceni od 600 dinara za kilogram. Po mom mišljenju cena meda je mala, jer se on slobodno može svrstati u kategoriju proizvoda, koji je više lek nego hrana. Uostalom, većini ljudi su poznata njegova blagotvorna i lekovita svojstva, koja su preventiva od nekih bolesti.
Njegovo redovno uzimanje doprinosi jačanju organizma, koji vremenom postaje imun na određene vrste bolesti. Tokom proteklih godina, veoma dobro sam ušao u sve poslove u pčelarstvu, počev od pregleda i eventualnog lečenja pčelinjaka, preko prihrane pčela, vrcanja meda pa sve do zamene matica – naglašava Vasić.
