Pre koji dan bejah u banci.
Gužva, čini mi se da nikad neću ni prići na šalteru, da li je moguće da sad baš ima ovoliko ljudi… uveliko već hukćem… A onda ugledah Nju. Slobodna procena- ima blizu sedamdeset leta, izrazito sede kose (ništa farba), ali tako dobro izgleda, sjaji joj se na ovom jesenjem zubatom suncu, obučena je u trenerku i bitan detalj- ima CRVENI RUŽ. Izrazito crveni. Krv crveni. Ona boja na koju „otkida“ svaka žena. Moje pređašanje huktanje zamenio je širok osmeh. To kako ga je ona ponela, koliko puta se nasmejala i prosto sijala, inspirisalo je.
Neko bi se čak izrugao na račun malog komada boje i na budalastos činjenice da to malo boje, u ovom slučaju na usnama, može da inspiriše. Verujte, itekako! I nimalo ne sumnjajte u moć crvenog ruža niti žene koja ga nosi.
Crveno kao vatra i kao krv, boja koja nas greje i koja budi u nama svu vrcavost životnu. Ruž u toj boji na usnama je karta za uspešno osvajanje dana, hvatač osmeha, mali ključić za podizanje samopouzdanja, ženski saveznik u svim predviđenim i nepredviđenim životnim avanturama.
On, taj crveni ruž, rekla bih da nam je u DNK. Posežemo za njim već kad postanemo svesni sveta oko nas i majčine neseser torbice u kojoj je šminka, tu je i na prvim priredbama i rođendanskim žurkama, nespretno ga stavljamo za prve izlaske u grad, da bi kasnije sve svesnije svoje ženstvenosti i stava nosile ga svuda konačno spretno i namazanog a potom eto u poznim godinama, baš onda kada smatraju da nas treba otpisati i da ne potrebe nema da se uredimo, a kamoli tek za odlazak u banku po novac od penzije.
Ah, koliko samo životnih zabluda oko nas je!
A taj, crveni ruž spasao je toliko tog a da mnogi ni svesni nisu. I kišni dan, i lošu frizuru, i treći ljubavni sastanak, i čekanje u redu, i besmislene suze, i sve te male svakodnevne sitne nedaće koje vrlo često drugi i ne vide.
Taj ruž malo je koplje ženskih viteza današnjice.
I, stoga, hvala divnoj dami koju sretoh u banci na inspiraciji, podsetniku da crveni ruž tu je za bolju cirkulaciju života. Namig!
