Tragična sudbina četiri mladića kod Palanke

0
5304

Pročitajte nastavak priče koju smo objavili u tekstu Nezapamćena tragedija na Dunavu o velikoj tragediji koja se dogodila na Dunavu davne 1835. godine. Junaci ove priče, četiri kalfe, preživeli su moćne talase Dunava i živi stigli na obalu. Ali njihov put još nije bio završen…


Mokri do gole kože, otišli su u kuću ribara Denera, osušili svoju natopljenu odeću, srećni posle preživljene nesreće, međusobno su se oprostili i poželeli jedan drugom srećan Božić. I svaki je pošao svojim putem, Hans je krenuo istočno prema Čibu, dok su Franc i Mihail svoje pešačenje nastavili prema Obrovcu.

Žurno su hitali prema dugoočekivanim ciljevima. Put prema Obrovcu je tada bio sa obe strane obrastao gustom šumom, čija je tajanstvenost širila strah. Mladići su znali da ova šuma u sebi krije mnoge opasnosti. Već nekoliko puta su se zimi ovde pojavljivali vukovi, koji su napadali usamljene prolaznike.

Sumrak je ceo predeo činio još neprijatnijim i u daljini su se prolamali odjeci dugog zastrašujućeg zavijanja vukova, koji su parali večernju tišinu. Mladići su se naoružali toljagama i krenuli kroz šumu, i nisu se mogli vratiti natrag, jer proslava Badnje večeri ih je mamila neodoljivo u rodno selo.

Šumskim putem naišla su jedna zaprežna kola i kočijaš je mladiće upozorio da se vrate jer u jendeku pokraj puta čuči spremno, čekajući plen, nekoliko vukova. No mladići se nisu dali odvratiti od svoje namere, krenuli su dalje u neizvesnu noć imajući u svesti samo svetla na Božićnoj jelki.

 

Na rubu šume našli su ranjenog zeca koji je krvario. Franc kovač ga je uzeo u ruke, i obradovao se sočnom, zečijem pečenju za Božić. Ali upravo taj zec je za Franca bio koban. Već se lagano spustio mrak, a visoka hrastova stabla sa obe strane puta su šumu činili još mračnijom. Žurnim koracima su hitali napred, ali vukovi su namirisali krv i u mraku šume njihove svetleće oči željne plena, su još više zasvetlele.

Mladići su hteli da vukove vikom, jodlovanjem, i bukom oteraju od sebe zamahujući pri tome toljagama. Ali gladni vukovi se nisu dali oterati, jer su bili razdraženi osetivši krv. Čopor je oštrim zubima napao kovača Franca koji je nosio zeca. Branio se i borio dok nije iznemogao i pao na tlo.

Mihal je sve učinio što je mogao, da mu pomogne u odbrani od vukova. Samo puka sreća mu je spasila život. Nesrećni Franc je bio mrtav, sledećeg jutra na sam Božić pronađene su njegove kosti i poderano odelo u blizini šumskog jendeka. Njegovi roditelji poneli su mrtvački sanduk u koji su smestili ostatke skeleta, a drugog dana Božića bila je sahrana u Obrovcu.

Lončarski pomoćnik Mihal potresen strašnim događajem uputio se prema Obrovcu. Van sebe, kao umno poremećen, žurio je kroz selo ne govoreći ništa. No u Svetoj noći nije mogao da stigne do svog rodnog Bača i bio je prinuđen da u Tovariševu prenoći kod jednog nemačkog seljaka. Ali posle strašnog doživljaja te večeri nije našao mira.

Kada su zvona pozivala na ponoćku, digao se i krenuo na put prema Baču. Hteo je već rano ujutru da bude kod kuće. Ali mu nije suđeno da stigne do cilja. Sledećeg jutra je pronađen u blizini šume kod Bača sa razbijenom glavom, izvrnutih džepova opljačkan i mrtav na šumskom putu. Bio je napadnut od strane šumskih razbojnika, koji su ga na mrtvo pretukli i opljačkali. I on je bio sahranjen, kao njegov prijatelj Franc, drugog dana Božića.

Bačvar Hans je živ stigao u svoje rodno selo Čib. Drugog dana Božića već je saznao kakvu strašnu sudbinu su doživela njegova dva druga. Kad su prošli dani praznika Hans je sa svojim ocem otišao u šumu da obori stabla za izradu bačvarskih dužica. Odmah prvo stablo je padajući tako nespretno udarilo Hansa, da je na mestu ostao mrtav. I njega je stigla zla sudbina, neumoljiva, strašna i nepravedna.

Kada su praznici odmakli i došlo vreme povratka, ribar Sep je ostao sam, bio je sasvim utučen udarcima sudbine koji su pogodili njegova tri nekadašnja druga. Tužna srca krenuo je sam prema Osijeku, ali ni on nije mogao stići do cilja. Ledena kupka, u zimskom hladnom Dunavu prilikom nesreće koja se desila sa skelom ni kod njega nije ostala bez posledica. Smrtonosna klica tuberkuloze se u njega usadila pre nego što je napustio Palanku. Izmučen jakom groznicom, morao je u Vukovaru da ode u bolnicu. Njegovo bolesno stanje se iz časa u čas pogoršavalo.

Roditelji su sa čamcem pošli u Vukovar da posete sina, a našli su tamo njegov leš u mrtvačnici bolnice.

Tako su na tragičan način završili mladići koji su puni radosti krenuli u život. Jedna tragična sudbina ih je u kratkom vremenu pokosila. Roditeljska srca su dugo krvarila za životima njihovih sinova koji su trebali postati majstori svog zanata.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here