Ljubičinih dvanaest litara krvi

Mladenovljanka Ljubica Svitlica od 1974. godine dobrovoljno daje krv

0
1922

Mladenovo je već godinama jedna od najhumanijih sredina u domenu dobrovoljnog davanja krvi.


U ovom selu koje su nakon Drugog svetskog rata naselili kolonisti iz nekadašnje Bosne, a na poziv Zavoda za transfuziju krvi iz Novog Sada, neretko se odazove i preko sto njegovih žitelja.

Mladenovljanka Ljubica Svitlica, inače rođena Vrbašanka, jedan je od rekordera po broju davanja krvi u selu u kome živi. U njenoj knjižici dobrovoljnog davaoca, pored njenog imena stoji broj 55.

– Želja da dobrovoljno dajem krv, kod meni se pojavila kada sam saznala da je mojoj majci Vukosavi nakon saobraćajne nesreće, nepoznati davalac krvi spasao život. Sa svega devetnaest godina, 1974. godine, prvi put sam dobrovoljno dala krv, i hvala Bogu dajem je i danas. Ranije sam krv davala tri puta godišnje, a u poslednje vreme u akciji davanja krvi učestvujem dva puta u jednoj godini.

– U vreme dok sam radila u „Nopalu“, krv sam davala i u Bačkoj Palanci, ali sam nakon odlaska u penziju pre devet godina, krv isključivo davala u Mladenovu. Do sada sam krv dala 55 puta, a pod uslovom da me zdravlje bude služilo davaću je sve dok ne napunim 65 godina života – ističe Ljubica.

Nakon pedesetog davanja, Ljubica je dobila plaketu i umetničku sliku, kao zahvalnost za humanost.

– Priznanje svakako prija, ali krv dajem isključivo iz razloga da nekom ko je u nevolji pomognem. Za mene kao i za veliku većinu drugih davalaca, najveća nagrada za učinjeno delo je osećaj da je neko zahvaljujući mojoj krvi ostao u životu. Pored toga važno mi je da selo u kome živim zahvaljujući između ostalog mom davanju krvi, bude jedna od najhumanijih sredina.

– Preporučila bih svima koji su umogućnosti – da dobrovoljno daju krv, jer će pre davanja proveriti svoje zdravstveno stanje, a ujedno će nekom pomoći. Posebno pozivam mlade ljude da se ako već nisu, uključe u akciju dobrovoljnog davanja krvi, jer iz ličnog iskustva znam da im to može samo koristiti. Naime, iako sam krv dala 55 puta, nikada do sada nisam imala neki zdravstveni problem. Uz to, dobrovoljnim davanjem krvi, svaki davalac osetiće određenu ispunjenost i zadovoljstvo koje se sa malo čim može meriti – naglašava Ljubica.

Osim što je već decenijama dobrovljni davalac krvi, Ljubica ima velikih zasluga što su davaoci krvi postali njene sestre Vera i Zora, kao i njihovaž deca. U akciju davanja krvi uključila je i sina Nikolu i snahu Ljiljanu. Mada je zakoračila u sedmu deceniju života, Ljubica je veoma aktivna. Mnogi je prepopoznaju po proizvodnji povrća, koje gotovo redovno svake subote iznosi na bačkopalanačku zelenu pijacu.

– Jedan od razloga što me zdravlje za sada dobro služi je i moja stalna aktivnost. Mada sam u penziji već devet godina, veoma sam aktivna. Bavim se proizvodnjom povrća, pasulja, luka, krompira… koje iznosim i prodajem na bačkopalanačkoj pijaci. Stoga želim da uputim savet svima, posebno mladima da se ne plaše i ne stide posla, pa makar i ovog u poljoprivredi. Uostalom, umereni rad, kao i umerenost u svemu ostalom neće im sigurno odmoći, već im samo može pomoći – naglasila je na kraju Ljubica Svitlica.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here