Ovih sunčanih i toplih oktobarskih dana Dunav u Čelarevu ima jednog stalnog kupača, sedamdesetogodišnjeg Miću Pokuševskog koji svaki dan, negde oko tri popodne stiže velikim biciklom na reku.
Preko ramena ne nosi peškir, jer sve dok sija Sunce on voli da se suši na njemu. U vodu ulazi kao da je jul mesec, bez kostrešenja, ježenja, duge pripreme za skok. Mićo čak ni ne zna kolika je tačna temperature vode.
Mislio je da je oko 20, otkrila sam mu da je 15,5 stepeni. Ova informacija ga je prilično iznenadila, baš kao što on svojim plivanjem prethodnih nedelja iznenađuje ljude koji prošetaju do reke. U svemu tome on ne vidi ništa spektakularno.
– Plivanje u septembru i oktobru praktikujem bar deset godina unazad. Pri tom, sve do ove godine nisam bio jedini. Bilo je tu dosta momaka koji su se kupali zajedno sa mnom. Tako da ne smatram da sam neki supermen. Meni je od temperature vode mnogo bitnije kakvo je vreme, jer sve dok sija i bar malo greje Sunce ja dolazim na reku i plivam, kaže Mićo.
Na pitanje zbog čega se kupa u hladnom Dunavu, kaže:
– Dunav je blago. Kad sam najumorniji, kada najviše radim oko kuće, dovoljno mi je da samo dva ili tri puta otplivam oko sto metara i kao da je sav fizički i psihički umor odnešen. Moja majka je sa sestrama kao kolonistkinja došla u Gajdobru ’46 i onda je molila i tražila da se preseli u drugo mesto koje ima reku, jer voda je izvor života. Ona i otac koji je rođen na jezeru su nam preneli tu ljubav prema rekama. Nas je četvoro i svi smo vrlo rano naučili da plivamo. Takva su nam i deca i unučad.
– Dakle, ne kupam se ja u oktobru u Dunavu zbog nekih zdravstvenih tegoba ili koristi, ne sećam se kad sam zadnji put bio kod doktora, već jednostavno volim reku, volim da plivam u njoj dok je napolju lepo i sunčano vreme. Sat vremena mi je sasvim dovoljno.
Do sada se nije prehladio od kupanja u hladnom Dunavu, ali mu se ponekad desi da se prehladi od hladnog mleka koje pije iz šerpe, navika stara već šezdeset godina. Ali, on tada zna šta treba da uradi da brzo prođe, tri puta na dan popije nekoliko kapi propolisa.
Kada Sunce utihne i dođu tmurniji, hladniji dani, Miću možete videti kako šeta nekoliko krugova oko Kaštela ili parka. To praktikuje tokom cele godine. Misli da ljudi iz mesta ne koriste dovoljno sve blagodeti Dunava o kome ima vrlo zanimljivo mišljenje.
– Dunav je moćan i silan. Nikada se prema njemu nisam odnosio arogantno ili prepotentno, već sa poštovanjem jer je velik. To se ne sme zanemariti. Čovek mora biti oprezan, paziti gde staje da se ne bi posekao ili upao u neku rupu, mora se skvasiti pre ulaska u reku… Dunav se ponaša kao svaki čovek, ako se ne odnosiš prema njemu sa dužnim poštovanjem, ni on tebe neće primiti gostoljubivo u sebe, kaže ovaj vitalni sedamdestogodišnjak i odlazi da pliva dok Sunce još uvek greje.
