Porodica Laćarac gajenjem vinove loze bavi se preko sto godina. Prve čokote vinove loze porodičnog vinograda Laćaraca, zasadio je Čedin deda Žarko, a potom je posao u vinogradu nastavio, njegov otac Milivoj.
– Vinogradrstvo je porodična tradicija Laćaraca. Naime ovim ni malo lakim poslom prvi je od Laćaraca počeo da se bavi moj deda, potom je od njega posao preuzeo otac, a brigu o vinogradu u poslednjih tridesetpet godina vodim ja – započeo je svoju priču Čedomir Čeda Laćarac.
– Znanje o vinogradrstvu sticao sam uglavnom od drugih, tačnije od onih koji su se uspešno bavili ovim poslom. Trenutno su u vinogradu zastupljene tri sorte grožđa, rajnski rizling, župljanka i italijanski rizling. Najmanja površina je pod župljankom, a veće površine su pod rizlingom.
Vinograd zauzima površinu od blizu 1,5 hektara, a nalazi se u Ljubi. Kako se vinograd nalazi u Sremu, prinuđen sam da grožđe u Bačku Palanku gde živim, transportujem zaobilaznim putem. Upravo iz tog razloga, još jednom bih apelovao na nadležne da se izgradi most preko Dunava, između Bačke Palanke i Neština. Ovaj most bi bio ne od lokalnog, već regionalnog značaja.
U radu oko vinograda čedi pomaže brat Steva, a u sezoni većih poslova, angažuju i određeni broj sezonskih radnika. Sa zadovoljstvom Čeda konstatuje, da problema oko prodaje grožđa kao i vina, koje takođe proizvodi, za sada nema.
– Ovogodišnji rod grožđa bio je težak 1,1 vagon. Sedam tona roda sam prodao kupcima iz Novog Sada, Futoga, kao i bačkopalanačke opštine. Preostali deo od četiri hiljade kilograma, prerađujem ili sam već preradio u vino i rakiju. Imam uglavnom stalne kupce, kako za vino tako i za rakiju.
– Na godišnjem nivou ispečem oko 200 litara rakije lozovače, i oko 1.000 litara vina. Gotovo sve količine vina i rakije prodajem, stalnim kupcima koji su se u prethodnim godinama uverili u njihov kvalitet – ističe Čeda.
Čeda bar za sada ne planira da uveća površine pod vinovom lozom.
– Kako je tržište za prodaju grožđa, kao i vina i rakije dosta suženo, a ponuda je iz godine u godinu sve veća, nemam nameru da proizvodnju širim. Nekada ranije, tačnije pre poslednjeg rata grožđe sam predavao podrumu „Navip“ – a u Petrovaradinu, kao i podrumima u Erdeviku i Iloku. Ta vremena su prošla, tržište za prodaju je relativno malo, a uz to je opala i kupovna moć građana. Međutim i pored toga, nekako uspevam da prodam grožđe, ali i vino i rakiju – naglašava Čeda.
Žali se Čeda, što su podsticaja od strane države za vinogradare nema, pa su oni prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju, da bi opstali u ovom poslu. Jedan broj vinogradara, čak je bio prinuđen da odustane od proizvodnje grožđa. Da bi lakše obavio posao koji je vezan za „pravljenje“ rakije i vina, Čeda se udružio sa Miletom Danilovićem iz Bačke Palanke, koji je poput njega višegodišnji proizvođač grožđa, ali i vina i rakije.
– Krajem protekle i početkom ove nedelje u dvorištu porodične kuće Danilovića koja se nalazi u ulici Kralja Petra Prvog u Bačkoj Palanci, baš kao i nekoliko prethodnih godina pekao sam rakiju. Naime, u ovom poslu udružio sam se Miletom Danilovićem, takođe dugogodišnjim proizvođačem grožđa, vina i rakije. Nas dvojica se dobro slažemo i razumemo u ovom poslu koji je zahtevan, odgovoran, ozbiljan i koji traži angažovanje najčešće od jutra do večeri. Ove godine ćemo ispeći više rakije od vina, jer se ona više traži. Pratimo situaciju na tržištu vina i rakije i tako se ponašamo.
– Udružili smo se, pre svega da bi lakše došli do kupaca, što najčešće nije ni malo lako – napomenuo je na kraju Čeda Laćarac. Svu mehanizaciju traktor, prskalice, kultivator… koja mu je potrebna u obradi vinograda Čeda poseduje, tako da u ovom delu posla ni malo ne zavisi od drugih.
Planira zasad šljiva
– Pod uslovom da sve bude teklo po planu, tokom ove jeseni ću zasaditi 150 sadnica šljiva. Kada šljive počnu da rađaju, sušiću ih i korstiti za industrijsku preradu. Koliko mi je poznato, na našem tržištu postoji potreba za sušenom i prerađenom šljivom, pa se nadam da će ovaj posao biti pun pogodak – kaže čeda laćarac
