– Knjiga je kao kap… Ona nađe svoj put do čitaoca i sasvim sam uvjeren da narod više čita nego što se to predstavlja, više nego što se pisci žale i viču „Nekad se više čitalo!“ Kad nekad, pitam se ja? U Njegoševo i Vukovo vrijeme na prste si mogao prebrojati pismene Srbe, a o Srpkinjama da i ne govorim, rekao je pesnik Đorđo Sladoje na predstavljanju svoje knjige „Pevač u magli“ u Gajdobri.
– To je zato što čovjeka ponekad spopadne malodušnost i gorčina neke uzaludnosti, ali onaj kome je dato, a mislim da je svakom dato da nešto čini i to što mu je Bog dao kao dar – treba da to čini – treba to uzdarje da vrati. Tako mislim da onaj kome je Bog dao da piše pjesme mora pisati. Ne može se igrati s tim. To je grijeh. Kao što onaj kome je dato da slika, onaj kome je dato da pravi kuće i mostove i bilo šta drugo da radi, on se mora potruditi da taj talenat, zapravo dar, to uzdarje vrati…
Upravo taj dar, to uzdarje da piše pesme Đorđo Sladoje, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pesnika, već godinama nam vraća.
– Đorđo je na ponos nama Hercegovcima i srpskom rodu u celini, rekao je između ostalog predstavljajući pesnika prof. dr Jovo Radoš.
– Do sada je dobio preko 30 prestižnih književnih nagrada – sve što se dobiti može, počev od Zmajeve, Dučićeve, Žićke hrisovulje, Krune despota Stefana Lazarevića…- za preko 20 objavljenih knjiga pesama. Postao je afirmisan i kod književnih kritičara i kod šire čitalačke javnosti.
– Đorđa su svuda zvali na pesničke večeri, tako je obišao mnoge gradove i varoši kako po našoj zemlji, tako i izvan nje, istakao je prof. dr Radoš, ali on voli da dođe u Gajdobru. Sada živi u Novom Sadu, u ravnici, ali je željan svoga starog zavičaja. A ovde može da se sretne sa ljudima koji kao da su presađeni, a i jesu, iz njegovog kraja. Jer ovde žive porodice kao što su Savići, Bogdanovići, Babalji, Vukovići, Bozali, Okuke… svi oni su iz Borča…
– Kao mali primećivao je da odrasli iz Klinje kod Uloga, gde je rođen, odlaze nekud. Na pitanje: „Đe, majko, idu otac, đed, stric, komšije?“, dobio je odgovor „U Gajdobru. I donijeće kukuruza…“ To je taj prvi susret s Gajdobrom, a drugi je bio ovdje kada je i sam došao na Petrovdanske svečanosti jedne godine i upitao za neke ljude gde su i dobio odgovor: „Otišli su u Ljubinje, da beru smokve“… Eh, te naše smokve koje su sada ničije… Eto te dve crtice iz njegovog života govore o dvosmernom kretanju prema Gajdobri, i Gadobrana koji čeznu za zavičajem.
Tako i u njegovim pesmama sve govori o Hercegovini, o zavičaju, o sećanjima, o izbeglištvu…
Ređale su se pesme iz „Pevača u magli“ koje je govorio Đorđo Sladoje na književnoj večeri koju je organizovao Književni klub „Jovan Dučić“. Prisutna publika je uživala u izgovorenim stihovima svog pesnika, a kako ne bi kada su se te večeri zahvaljujući upravo njima vratili u stari zavičaj, koji je zablistao pred njima, u njihovim mislima i u njihovim srcima.
