Pravoslavci obnavljaju Apolonijin zavetni krst

Zavet tolerancije

0
1400

Samo velike ljubavi su večne, jer one nastave da žive u sećanjima budućih generacija i posle smrti njenih aktera.


Ljubav Mihaela Šverera za njegovog života trajala je kratko, ali bila je strasna i nadživela je njegov grob. Apolonija Laubert je svoju zabranjenu ljubav gajila do svoje tragične smrti, ali je ta ljubavna priča nastavila da živi, a preko naših dana odlazi u večnost.

Posle Prvog svetskog rata, Apolonija Laubert je u obrovačkom ataru na Klenovcu, podigla monumentalni zavetni krst svojoj zabranjenoj ljubavi, kao pomen svom izabraniku Mihaelu Švereru i njegovoj tragičnoj sudbini.

To krsno znamenje, sticajem nesretnih okolnosti i zle sudbine, postaće desetak godina kasnije, simbolom ljudskog dobročinstva, plemenitosti i hrabrosti jedne žene. Zavetni Apolonijin krst na Klenovcu, u svom sedamdesetogodišnjem postojanju, odolevao je kiši i vetru, suncu i snegu, ali nije odoleo ljudskom bezumlju, pakosti i ideološkoj zaslepljenosti.

Srušen je i leži na zemlji, na mestu gde je i podignut, izlomljen i zaboravljen, zarastao u korov i šikaru, ali ne i bez nade da će ponovo zablistati u svojoj veličini i simbolici.

U prethodne dve nedelje, ta nada je postala stvarnost, devastiran Apolonijin zavetni krst se ovih dana obnavlja u ataru K.O. Obrovac. Član Crkvenog odbora obrovačke pravoslavne opštine, Jovica Jatić je krajem prošle godine kupio zemlju u ataru Obrovca i kada je saznao da je tu postojao Apolonijin krst, srušen 1995. godine, na inicijativu Leonarda Nemeta, palanačkog hroničara, donirao je obnavljanje tog znamenja.

Iza te ideje stalo je i Udruženje potomaka ratnika iz Prvog svetskog rata, kao i još neki donatori. Sredstva su skupljena, a u međuvremenu teško oboleli Jovica Jatić zadužio je Leonarda Nemeta, da radove započne i završi. Stručni geometar je najsavremenijim sredstvima, sateliskim GPS programom, odredio tačno mesto, gde je krst nekad stojao.

Nemet je prionuo na posao, i uz ljude dobre volje koji su pritekli obnovi, a svi pravoslavne veroispovesti, ovih dana završavaju se grubi radovi. Kombinovanjem neuništenih delova originalnog krsta i novoizgrađenih, u subotu, 27. oktobra, Apolonijin zavetni krst ponovo se uzdigao iznad bačvanske ravnice, na tromeđi atara Obrovca, Mladenova i Karađorđeva.

Izliven je u finom betonu, baroknog stila, kitnjastog postamenta, visine 2,5 metara, sa osnovom i preko 2 metra visokim krstom, čiji se krakovi završavaju polukružnim floralnim krunicama – trolistovima. U niši na mermernoj ploči, na mestu originalnog i nečitkog epitafa stoji:

„BOŽIJOM POMOĆI OVO KRSNO ZNAMENjE OBNOVIŠE 2018. U ZNAK LjUBAVI MIHAILU ŠVERERU, PLEMENITOSTI APOLONIJI LAUBERT I PRIJATELjSTVU MARIJI MIHAJLOVIĆ. Jovica Jatić sa prijateljima“

Koliko god je prvo postavljanje zavetnog krsta bilo u sećanje na ljubav, toliko ili možda i više je obnovljeni simbol plemenitosti i prijateljstva, jer Nemica Apolonija Laubert nije htela ni u smrti da napusti svoju prijateljicu Srpkinju Mariju Mihajlović, odbivši višestruku molbu i naredbu komandanta zatvora u Novom Sadu da napusti grupu koja je predviđena za streljanje za vreme racije 1942. godine.

Apolonija i Marija su zagrljene otišle u smrt i večnost ostavivši veličanstven zavet budućim generacijama o prijateljstvu, međunacionalnoj i verskoj toleranciji i ljudskosti. Ovaj primer Obrovčana prilikom obnavljanja Apolonijinog krsta, neka bude podstrek i drugim sredinama za toleranciju i ljudskost. Večna im slava!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here