Na učestale kritike direktora Salihovića, Milan sav zvaničan pokušava da objasni pretpostavljenom: „Mi ne pijemo za vreme radnog vremena, ali ne smemo dozvoliti da se sasvim otreznimo, jer kolike plate imamo, kad bismo se svaki dan napijali iz početka, ne bi nam plata bila ni do 10. u mesecu.“
Naravno, direktor nezadovoljan odgovorom, nastavlja sa pritiskom da bi suzbio radnu nedisciplinu: „Ako sa pićem ne prestanete, svima ću vam dati otkaz.“ Na to Milan, nenaviknut na bilo kakav atak na njegovu ličnu i „umetničku“ slobodu, prilikom uručenja svog zahteva za raskid radnog odnosa, obraća se direktoru Sulejmanu:
„Srpski narod je bio pod Turcima 500 godina, samo sam ja bio dve godine više, što mi istorija neće oprostiti, zato vas molim da prihvatite moj otkaz.“
Tako se slikar Milan-Miša Jurić ponovo našao bez stalnog zaposlenja, ali ne i razočaran i malodušan, jer ga je željno čekala dokona palanačka boemija, u gradu koji je najviše voleo.
Prema sećanju višeg kustosa iločkog muzeja, naše Palančanke, arheologa Milene Begonje, Milan Jurić je osnivač likovne kolonije u Iloku, i u tom periodu je izlagao u Vukovaru, Sisku i Bačkoj Palanci, a ostavio je umetničkog traga u muzeju i gradu Iloku.
U zreloj likovnoj stvaralačkoj fazi, kao četrdesetogodišnjak, Milan je 1978. godine, zasnovao stalni radni odnos kao dizajner podnih obloga u bačkopalanačkom kombinatu „Sintelon“, u kojem ostaje dvadesetak godina, odnosno do kraja radnog veka. Milanov osnovni posao u OOUR-u PVC, bilo je kreiranje dizajna podnih obloga, a povremeno bavio se opremanjem i uređenjem izložbenih štandova na sajmovima u Frankfurtu i Hanoveru.
Kreiranje dizajna podnih obloga podrazumeva pored umetničkog pristupa u rešavanju dezena i dobro poznavanje kulturno-istorijskog nasleđa i etnografije zemlje, ili regije koja ima zajedničku kulturološku potku za čije se tržište podne obloge proizvode. Nije isti dezen za arapsko tržište ili skandinavsko, rusko ili kinesko, severnoameričko ili afričko, sve njihove kulture Milan je morao poznavati, kako bi dezen tržišno orijentisao, a boje prilagodio tako različitim ukusima.
Kada je reč o uređenju izložbenih prostora on se kreativno odnosio prema zahtevima modernih evropskih tendencija unutrašnje arhitekture i enterijera, što je uspešno ukomponovao u funkcionalnu celinu.
U skladu sa poslom kojim se bavio, 1982. godine, postao je stalni član Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajna Vojvodine, a osnovao je likovnu koloniju „Sintelon“, koja će doprineti bogatstvu čuvene Sintelonove kolekcije slika.
Dok je radio u kombinatu, a i kao penzioner, Milan je u slobodno vreme slikao u svojoj vikendici u Đipši, a u Palanci, u tom periodu, imao je atelje jedno vreme u kući prijatelja dr Severa Zavišića, zatim u Tržnom centru, Kralja Petra Prvog 12, a u poslednjih desetak godina u zgradi gradskog muzeja, gde se i završava njegova umetnička biografija.
Ovaj period Milanovog likovnog stvaralaštva, prvo zbog posla u kombinatu, a kasnije i zbog bolesti, je najneplodniji u umetničkom smislu, tako da su mnoga njegova dela ostala nedovršena, a neke ideje za koje je uradio predloške, nije ni započeo.
Pogledaj: Slikar Milan – Miša Jurić (1938-2012)
U palanačkoj likovnoj vertikali, slikar Milan-Miša Jurić afirmisao se kao portretista, jer ova slikarska disciplina, pored verizma, zahteva od autora da pronikne u psihologiju svog modela, odnosno portretisanog. Portretizam, kao vrlo zahtevna slikarska tema, u posleratnim likovnim zbivanjima u našem gradu nije imala mnogo sledbenika, što je između ostalog, doprinelo popularizaciji Milanovog likovnog stvralaštva.
Pogledaj: Jurićev atelje 213 A
Radio je Miša pojedinačne portrete svojih prijatelja, Mileta Malog, Torbice, Rudike, Megrea, Pančosa, kuma Milana Stanojeva, tasta Nikole – Čike, boema, bekrija, Roma i nekih drugih likova sa društvene margine. Prošireno dejstvo zajedničkih portreta, oslikao je Milan u brojnim žanr scenama, jednostavnih kompozicijskih rešenja, u kojima se njegovi modeli bave svakodnevnim poslovima, zemljoradnici, salašari, domaćice i starci, kočijaši i vašarski prodavci konja.
Pogledaj: Jurićevo sidro bez lanca
Nastaviće se…
