Freelance kao stil života (INTERVJU)

INTERVJU - Srđan Nikšić

0
2132

Godinama unazad se priča o tome kako je servisna industrija, naročito u oblasti IT-ja i interneta ili potpomognuta istim najveća razvojna šansa Srbije.

Sa druge strane Freelancer kao opredeljenje vrlo je slabo shvaćeno kod nas. Jedini prevod koji se može naći za ovaj izraz je “slobodnjak”, a to nije nešto kako bi roditelji voleli da nazivaju svoje dete. Prosto, naš jezik još uvek nema izraz za to, a u glavama mnogih, kako to kod nas obično biva, bićete ili doživljeni sa podsmehom (jer ne razumeju) ili sa stavom da je vaša pozicija takva da upravo zato što imate slobodu izbora radnog vremena, prostora i sl. vi zapravo ne radite ništa, nemate sigurnost zaposlenja i treba vam „ozbiljan“ posao.


Srđan Nikšić

Kako bi razbili ovaj tabu oko freelancer-a razgovarali smo sa Srđanom Nikšićem, dvadesetsedmogodišnjim grafičkim dizajnerom iz Bačke Palanke, za koga se slobodno može reći da je preko interneta, kao freelancer, uspeo da za svoje znanje i rad ostvari duhovnu, ali i materijalnu sadisfakciju.

Rođeni Vukovarac, nakon osnovne škole „Sveti Sava“, Srđan je u Bačkoj Palanci pohađao i gimnaziju „20. oktobar“, a nakon toga upisao i završio grafički dizajn u Novom Sadu. O ostalom vezano za njegov rad, poslovnu karijeru freelancer-a i zapažanja iz oblasti grafičkog dizajna i života uopšte saznajte u intervjuu koji je Srđan priredio za BAP VESTI.

Ovo nije reklama na našem portalu, ovo je samo jedan od Srđanovih radova.
  • Kako si se odlučio da tvoja profesija bude grafički dizajn?

Rastao sam po modelu roditelja koji su kontrast jedno drugom, otac je ekonomista, a majka pisac skrivena u profesiji pravnika. Od malena sam kroz igru sa svakim od njih razvio očev osećaj za matematiku i majčinu umetničku notu, ali kako sam odrastao sve više sam se okretao ka umetnosti, želeo sam slobodu, a po mom utisku umetnost je jedna od nekoliko disciplina koje je zaista omogućavaju.

  • Od kada si počeo da se baviš grafičkim dizajnom?

Prvi kontakt sa pojmom grafičkog dizajna je bio kada je sestra upisala srednju školu „Bogdan Šuput“. Imao sam svega 6 godina i pokušavao sam da reprodukujem to čime se ona bavila. Zapravo nisam ni razumeo šta grafički dizajn znači, tako da se sve uglavnom svodilo na stvari koje su meni bile dostupne – crtanje, slikanje, vajanje.

Od tada otkrivam grafički dizajn i u dosadašnjoj karijeri sam zaista ponosan na nekoliko radova, ali iako sam u ovom poslu preko 10 godina, smatram da tek od pre nekoliko meseci mogu da kažem da se zaista bavim grafičkim dizajnom.

Nekako je pre toga sve bilo podređeno subjektivnom osećaju klijenata. Znaš ono … Napraviš mu revoluciju u dizajnu, ložiš se da ne skidaš fontove, da praviš, a ne da koristiš fotke sa neta, crtaš, da dostaviš zaista nešto vredno, a on je u fazonu: „Ma daj, ne filozofiraj, razvuci ovu sliku preko celog i napiši drečavo kariranim PRODAJEM PRASIĆE.“

Karikiram naravno, samo kapiram da tek kada stigneš negde gde je TVOJE mišljenje merodavno i uvažavano, dobiješ slobodu da zaista stvaraš, da izbacuješ iz sebe stvari onako kako ih ti dozivljavaš, i tek onda se ti zapravo baviš grafičkim dizajnom, jer po prvi put ga ti kontrolišeš. Tek onda primenjuješ sve stilove koje si izučio, svoje iskustvo, promašaje posle kojih si došao do zaključaka, svaki video koji si pogledao, knjigu, detalj, svaku tehniku, sve na čemu si do sada samo „gubio vreme“. Tada su ti vrata otvorena da pronađes sebe, svoj stil i da stojiš iza njega kao grafički dizajner.

Jedan od ranijih Srđanovih radova koji mu je pomogao u stvaranju dobrih referenci na internetu
  • Opiši nam tvoj put freelancera. Koji je danas tvoj omeljeni klijent za kog radiš kao freelancer?

Do nedavno sam vodio studio za grafički dizajn, štampu i fotografiju loklalnog tipa, preko kojeg sam imao zaista prelepih saradnji. Sa većinom od tih klijenata sarađujem rado i dan danas, ali svet je mnogo veći od lokalnog dizajn studija.

Na inicijativu najboljeg drugara počeo sam da istražujem online platforme koje služe za zapošljavanje preko interneta. Kako je vreme odmicalo, pronalazio sam sve izazovnije i privlačnije projekte.

Nakon nekog vremena naišao sam na oglas za posao koji me je ostavio bez teksta. Ceo brief je bio nestvaran, njihovi referentni radovi su bili modni posteri, teška avangarda. Izgledali su kao histerična misao ludaka koju možeš da vidiš, predstavljena kroz gomilu nekih nepovezanih slika, tekstova, tekstura, boja, mašte, strahova, a opet savršeno harmonični i savremeni. Mhm. Stop. Tu sam. Hoću to. – Srdjan to Sixunderground media:“Hi, its me. Your future graphic designer…“

Od starta smo počeli prelepo da sarađujemo i kako je vreme odmicalo, radovi su bili sve izazovniji, sve interesantniji, bolji. U zadacima su se počela pojavljivati imena poznatih svetski brendova, pa čak iako nemam utisak da se zaista nesto veliko dešava, jer sam za svojim kompjuterom u svojoj sobi – „Shit just got real!“ Tako da bih definitivno izdvojio Australijsku marketinšku kuću „Six Underground media“ kao omiljenog klijenta, zbog njihovog timskog ophođenja prema kolektivu, razumevanju, podršci, strpljenju. Sjajni ljudi zaista, nekoliko članova tima je čak i iz Srbije.

Uputstvo za klijente koje je Srđan radio za „Six Underground media“
  • Često se polemiše oko toga da li grafički dizajn treba svrstati u pravac umetnosti. Koji je tvoj stav na tu temu?

Umetnost je svaka profesija u kojoj čovek više razmišlja ili ne razmišlja, samo deluje emotivnim bićem. Po meni, umetnost je i to kako moj brat napravi pasulj, ceo taj performans, svako zrno soli, svaki komadić, pripreme, ambijent, atmosfera… savršeno.

Ne zameram to što grafički dizajn nije na spisku pravaca umetnosti, jer se po meni zaista radi o doživljaju, nikako o listama. Graficki dizajn sadrzi nerazdvojivi tehnicki deo, koji po meni ni ne treba da se svrstava u umetnost, ali stvaralacki deo… odlucite sami.

  • Da li si sebe pronašao u freelance načinu poslovanja?

Jedina dostupna predstava o radnom odnosu kod nas je nešto kao od 8 do pola 12, sledi pauza, pa nastavak od 12 do 16, … slobodan vikend … godišnji… , i to mi je delovalo prirodno.

Ali sada kada sam se počeo baviti freelance načinom zapošljavanja – mogućnosti su daleko veće. Iako sam u svojoj sobi, imam predivan kolektiv. Slobodan sam da organizujem svoje vreme, pauze, a godišnji odmor ti nije ni potreban – ponesi komp na more. Jednostavno nisi definisan fizičkim prisustvom, zidovima, radnim vremenom, što se pokazalo izuzetno praktično i efikasno.

Srđan Nikšić – kreativnost i u slobodno vreme (Privatna arhiva)
  • Kako dobiti posao preko interneta?

Naravno, svaki početak je težak. Bez dobrih referenci na određenim sajtovima praktično je nemoguće doći do prvog posla. Na početku se radi i besplatno, za dobru ocenu ili za neku simboličnu cenu. Kako vaš profil dobija sve više i više pozitivnih kritika, klijenti vas shvataju ozbiljnije i imaju više poverenja u vaš rad. Znam da ne zvuči fer, ali isto tako vi nećete otići kod automehaničara o kojem ne znate ništa, nego kod nekoga za kojeg ste čuli da je pouzdan. Tako je i sa kritikama prethodnih klijenata na vašem profilu.

Ovu su neki od sajtova koje treba uzeti u obzir: Toptal.com, Linkedin.com, www.fiverr.com, freelancer.com, upwork.com,  dribble.com

  • Obzirom da je stil kojim se bavis prilicno specifican, ko su ti bili uzori?

Naravno da imam poznate uzore, ali ako bih bio iskren, zaista ne bih nabrajao velike slikare, pisce, dizajnere.

Iako ne radimo iste grane grafičkog dizajna, moji uzori su moji drugari: Milan Peulić, Radoslav Karanović, Miloš Milovanović, Marko Vekić, Srđan Kirtić – Wizemark, Vladimir Knezević – Guru23, Dragan Radonić – Metal.

To su ljudi sa kojima konstantno sarađujem, ljudi koji me svakim svojim novim radom i napretkom oduševljavaju, od kojih mnogo učim jer razmenjujemo zaista iskrene i surove kritike.

Oni naravno nisu jedini. Bačka Palanka je puna talentovanih i uspešnih ljudi, često se zagledam u ilustracije Stefana Čelića, logotipe Stevana Rodića,…

  • Kako se tretira dizajn u Srbiji?

Verovatno kao i svuda. Određeni klijenti ne daju značaj ovoj ili sličnim profesijama, a nekima je to presudno. Definitivno su u Srbiji zastupljeniji oni koji ne daju značaj dizajnu, što nikako ne znači da ne postoje klijenti vredni tvog truda.

Ukoliko imate priliku da napravite kratki sastanak sa klijentom, pripremite se. Prikupite ključne informacije, trendove, ciljne grupe, šta je spečificno za tu ciljnu grupu, istrazite konkurente, u koliko vaš rad treba da bude prisutan u fizičkom svetu, istražite materijale, povoljne štamparije (a svaka od njih će vas nagraditi za donošenje posla), budžet klijenta po komadu, jer ne možete dizajnirati npr. ambalažu sa zlatnim otiskom i posebno rađenim alatima, ako je klijent spreman da izdvoji 10 dinara po kutiji, a ne 200 dinara.

Takav konsalting vam beskonačno olakšava posao, a ključan je za menjanje mišljenje klijentu. Ostvariti profesionalan kontakt, time ćete pokazati značaj vaše struke klijentima koji je uglavnom omalovažavaju zbog neznanja.  I „Šta ti kliknes tu 2 minuta i tražiš pare?“ dobija totalno jednu drugu dimenziju.

  • Da li se tvoji radovi negde mogu videti i van interneta?

U poslednje vreme sam razmišljao na temu izlaganja radova u Kulturnom Centru u Bačkoj Palanci, i voleo bih da to uradim sa Radoslavom Karanovićem (Šta kažeš Rašo?). Mada, nisam posvetio pažnju pravljenju ličnog veb sajta, moji trenutni radovi se „izvoze“ a ovde sam ih uglavnom pokazivao ljudima čije me kritike zanimaju. Neki od mojih radova se nalaze na mom Instagram profilu.

Srđan Nikšić (Privatna arhiva)
  • Šta bi preporučio onima koji danas traže posao?

Koliko mogu da primetim ljudi koji žele da rade se ovde uglavnom odlučuju za profesije koje su im dostupne ili nametnute, i bezpogovorno ih prihvataju.

Oduševljenje mojim trenutnim zaposlenjem je uticalo na to da bukvalno svim ljudima u svojoj okolini, svakodnevno (ne baš preterano uspešno) držim motivacione govore da postoji svet daleko veći od kafenisanja čitavoga dana, plate od 20 hiljada, instagrama, cuganja, navijanja, Zadruge, itd. Svet gde se osećaš produktivno, korisno. Gde se rad ceni, nagrađuje. Gde si član tima, a ne rob. Gde si zaposlen, a slobodan. Gde možeš da biraš, a ogroman izbor posla to i omogućava. A zarada je neograničena. Tako da mlađim generacijama najtoplije preporučujem da se oprobaju u freelance načinu zapošljavanja.

A što se tiče dizajna, rekao bih da je dizajn mnogo više od logotipa, previše početnika se „zabolo“ na tom specificnom polju, jer je najpristupačnije, a zapravo nije nimalo lako.

Najbolja vežba su po meni konkursi na sajtovima: „99designs, Designhill, Crowdspring…“

Iako zarada nije zagarantovana, ovi sajtovi mogu doneti prilično veliku zaradu, kao i uvid u radove drugih dizajnera, uvid u pobednički rad, i mogu prilično stvoriti pravilnu sliku o tome šta je dobar dizajn, kako klijent razmišlja. Istraživati, izmišljati, probavati, eksperimentisati i tražiti tome primenu.

Ono što Vam najviše prija da radite će doći samo od sebe, prihvatanjem najrazličitijih poslova. Kada se to desi, trebalo bi se bazirati na to i u tome biti najbolji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here