Pre pet godina Dom zdravlja „Dr Mladen Stojanović“, zdravstvena ustanova koja brine o zdravlju preko 56.000 stanovnika ove teritorijalno velike opštine, imao je 86, da bi danas ovde radilo 65 lekara.
Doduše, kako kaže direktor dr Goran Stupar, jedan lekar nije aktivan jer se nalazi na funkciji direktora Gerentološkog centra. Nedavno je bačkopalanački lokalni list „Nedeljne novine“ sproveo anketu među majkama dece koja žive u selima i gotovo sve anketirane žene iz Čelareva, Pivnica, Gajdobre… smatraju da bi u selima barem povremeno trebao da radi pedijatar.
– Pedijatri nikada nisu radili u selima, ali mi sagledavamo sugestije naših sugrađana i baš zbog toga postoji mogućnost da krenemo sa inicijativom prema lokalnoj samoupravi – kaže Stupar. – Ako ništa drugo, u sklopu naših potraživanja za iduću godinu od opštine tražićemo angažovanje pedijatara u određenim terminima u selima, iako se tada otvara problem kako namiriti sva sela.
– Trenutno u Domu zdravlja u Palanci imamo tri pedijatra koji rade u službi za zdravstvenu zaštitu predškolske dece i jednog pedijatra koji radi u školskoj ambulanti. Pedijatru za predškolsku decu normativ je 850 pacijenata, dok pedijatar u školskoj ambulanti ima normu, odnosno brine o zdravlju 1.500 dece. Po poslednjoj statistici u opštini Bačka Palanka ima 6.697 dece uzrasta od jedne do četrnaest godina, dok broj dece starosti od petnaest do osamnaest godina iznosi 2.014.
Doduše, odavno se zna da ovde država, a po pozitivnim normativima, nema dovoljno finansijskih sredstava ne samo za plaćanje još jednog pedijatra, već i lekara drugih specijalnosti koje je ova sredina ne tako davno imala, pa često nedostaju i lekari opšte prakse.
– Dnevno svaki pedijatar u našoj ustanovi pregleda oko 45 dece, nekada i više, iako mu je normativ koji mora ispoštovati 30 pregleda – dodaje Stupar.
– Možda bi pedijatri u svojoj smeni mogli pregledati i više dece od ovog broja, ali onda bi pregledi trajali pet minuta, a za tako malo vremena ne može se obaviti ozbiljan specijalistički pregled deteta. U takvim uslovima ni jednog pedijatra ne mogu slati u sela, jer već u Domu zdravlja mere njihovog izvršenja pregleda su preko normativa. Ovaj problem nepostojanja pedijatara u selima država je, bar za sada, rešila tako što je izabranom lekaru opšte prakse na selima dala i ID broj 2 (takav imaju i pedijatri), a to znači da on može da obavlja i pedijatriske preglede. Zakonski gledano lekar opšte prakse mogao bi da bude izabrani lekar samo školskoj deci, dok bi za predškolsku to, ipak morao da bude pedijatar. U praksi ovaj problem rešen je tako što je Fond za zdravstvenu zaštitu dodelio pomenuti ID 2 i lekarima opšte prakse.
– Iskreno, smatram da roditelji nemaju razloga za brigu, jer će svaki lekar opšte prakse ako proceni da je stanje deteta sumnjivo, urgentno ga poslati kod pedijatra u Bačku Palanku, tražeći labaratoriske analize. Uz to obavezno zakazuje kontrolu kroz tri dana da bi mogao da prati stanje deteta.
Da problem sa malim brojem pedijatara nije samo bačkopalanački, već i problem u Srbiji govori upozorenje, a na osnovu zvaničnih podaka nadležnih u republičkom zdravstvu, da je prosečna životna starost sepcijalista pedijatrije u Srbiji 57-58 godina.
– I kod nas u Domu zdravlja jedan pedijatar će za četiri godine u penziju, a još nismo obezbedili sredstva za novog lekara koji bi specijalizovao pedijatriju – dodaje Stupar. – Naša ustanova nema novca da plati specijalizaciju pa moramo da se obratimo osnivaču, odnosno opštini. Spcijalizacija za pedijatra traje četiri godine, a, na primer, za internistu pet godina. Godišnja školarina košta 75.000 dinara, a kada se tome doda godišnja bruto plata (mesečno oko 100.000 dinara) onda se dođe do cifre od oko 1,3 miliona dinara godišnje, pa to pomnožite sa četiri.
– Lekari koji završe specijalizaciju imaju obavezu da najmanje osam ili deset godina, u zavisnosti od dužine trajanja specijalizacije, rade u Domu zdravlja, a posle toga nema mehanizma kojim možete da ih zadržite. Pored specijalista na koje ovakve lokalne samouprave imaju pravo, imamo i problem sa onim specijalnostima koje smo pre imali, a pre par godina izgubili. Opština nam pomaže, pa smo ove godine angažovali specijaliste ortopede, fizijatre i dečijeg hirurga, ali i specijalistu sportske medicine, jer je naš specijalista odsutan.
Kako je u Engleskoj
Nekako istog dana kada je dr Goran Stupar razgovarao sa novinarom „Dnevnika“, u medijima se pojavila i priča profesora dr Branimira Nestorovića, načelnika pulmologije u dečjoj klinici u Tiršovoj bolnici u Beogradu. Poznati profesor se, između ostalog, osvrnuo i na rad pedijatara, njihovom broju, ali i iskustvima koje je stekao u Engleskoj gde je boravio pre 15-tak godina.
Naime, on je rekao da u Srbiji ima velik broj pedijatara na broj stanovnika, a u Engleskoj, na primer, samo 20 odsto, odnosno svako peto dete, tokom života dođe u kontakt sa pedijatrom. Tamo, na ostrvu, decu, uglavnom pregledaju lekari opšte prakse. Međutim, veli Nestorović, ljudi su kod nas navikli da zdravstvene probleme kod dece rešavaju pedijatri, a trebalo bi da, prvenstveno rešavaju lekari opšte prakse
