Milan Meseldžija kozji sir i mleko prodaje, surutku poklanja

0
1253
Milan Meseldžija iz Mladenova Foto: Rada Milišić

U staroj porodičnoj kući, na samoj obali rukavca Dunava, Milan Meseldžija ima malo stado koza, od koga dnevno ima oko 30 litara mleka – taman koliko može da proda.


Uzgoj koza, te proizvodnja i prodaja sira, mnogima donosi dodatnu zaradu, dok je nekima koji su se odlučili za podizanje velike frme i glavni izvor prihoda. Zbog toga, mnogi vlasnici koza, gledajući iz današnje perspektive, teško mogu shvatiti činjenicu da je pedesetih godina proslog veka kozarstvo, uz objašnjenje tadašnje vlasti, da koze uništavaju šume i rastinje, bilo zabranjeno. To je dovelo do toga da su koze gotovo nestale iz staja i sa pašnjaka.

Ipak, nakon nekoliko decenija, kozarstvo je počelo da se razvija, jer se lagano povećavao broj onih koji su rešeni da im uzgoj koza i prodaja mleka, sira, ali i surutke bude posao i izvor zarade, uz objašnjenja da je to rentabilna proizvodnja, daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja. Često se može čuti mišljenje da svega desetak koza, koje se hrane na pašnjaku, mogu svojim vlasnicima obezbediti solidnu mesečnu platu, ali pod uslovom da mleko i sir ima ko da kupi.

Foto: Rada Milišić

Koze pasu mladu travu

Da se isplati kozarstvo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, potvdio je Milan Meseldžija iz Mladenova. Nekoliko kilometara od poslednjih kuća ovog mesta, na samom rukavcu Dunava, takozvanom Dunavcu, u dvorištu stare kuće gde su živeli njegovi roditelji, Milan uzgaja koze. U čistoj prirodi, bez trke, lagano, u miru i tišini obližnje vode i velike šume, njegovih 25 koza tokom cele godine pasu mladu travu na pašnjaku na koji nikada nije bačeno ni zrno veštačkog đubriva, niti kap kakve hemije.

„Nabavio sam koze pre desetak godina, kada sam ostao bez posla, morali smo od nečega živeti. Imam kuću u selu, a ovde u ovoj, gde je veliko dvorište na koje se nadovezuje pašnjak, idealno je mesto za uzgoj koza. Dohranjujem ih jedino tokom zime, kada nema vegetacije“, kaže Milan za „Agroklub“.

Sir sa bosiljkom, vlašcem, paprikom, kikirikijem

On objašnjava da u proseku dnevno njegove koze daju ukupno oko 30 litara mleka. Deo nosi u selo svojim stalnim kupcima, a od onog što ostane pravi sir, jer kako kaže, ko drži do sebe i svojih zdravih navika, zna šta su prave vrednosti, baš kao i naši stari, koji su verovali da su kozje mleo i sir hrana i lek.

„Najčešće pravim sitni sir, ali i podliveni. Naravno, pripremam i tvrde sireve u osnovnoj varijanti, a za ljubitelje jačih ukusa i aroma posebne – sir sa ljutom crvenom paprikom, vlašcem, bosiljkom, kao i sir sa kikirikijem, koji je izuzetnog ukusa“, kaže naš sagovornik, dodajući da mu nakon pravljenja sira ostaje surutka, koju sipa u flaše i poklanja svima onima koji se vraćaju prirodi i kojima je ovaj dragoceni nusproizvod potreban iz bilo kojih razloga.

Meseldžija: Odlično se snalazim u ovom poslu!

On napominje da ima svoje stalne kupce, a i oni koji prvi put dođu i probaju krišku bilo kog sira, vrate se ponovo, jer u svakom zalogaju osete lepotu pravog domaćeg proizvoda. Osim toga, u selu se stočni fond iz godine u godinu smanjuje, na prste se mogu izbrojati domaćini koji u svojim štalama drže krave ili koze, te je slabija ponuda mleka.

„Moja supruga radi, ali pomaže koliko može, kao i ćerke koje žive u Novom Sadu. Ja sam sad nakon 10 godina naučio mnogo i odlično se snalazim u ovom poslu. Ali na početku nije bilo tako, bilo je teško. Ne mogu sad da zamislim dan, a da ne idem da obiđem koze, muzem, razlivam mleko, sipam u velike šerpe, kuvam, cedim sir. Miris kozjeg mleka je moja svakodnevnica“, priča Milan, objašnjavajući da je njegovo malo stado rentabilno, jer on sam može savkodnevno obaviti sve poslove, pripremiti mleko i sir, odneti u selo i prodati.

Kozarstvo je isplativo

Mala ulaganja, a solidna i sigurna zarada, a sve u duhu starog narodnog verovanja da jedan litar mleka može da izdržava kozu koja najčešće da i tri litra dnevno. Osim toga, jarad koja se ne ostavljaju za podmlađivanje stada mogu se prodati. Zato na pitanje da li može živeti od kozarstva naš sagovornik kaže da može.

„Kad sve saberem i oduzmem, mogu reći da sam zadovoljan. Posla ima i treba se dobro posvetiti, ali je sve je u prirodi. Sve radim polako bez žurbe. Upravo zbog toga neću ni povećavati broj koza. Da ih je više, bilo bi više i posla, a ja se ovako mogu sam brinuti oko ovog malog stada. Koze su vrlo zahvalne za uzgoj. Najteže mi je da im obezbedim hranu za zimski period, kad nema paše. Sve ostalo mi je zadovoljstvo“, rekao je na kraju Milan Meseldžija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here