Iz Nemačke svake godine bude vraćeno oko 2.000 građana Srbije

0
343

Građani Srbije azil najčešće traže u nemačkoj pokrajini Bavarska, jer je u toj pokrajini socijalna podrška i dalje najjača.


Svake godine po sporazumu o readmisiji iz Nemačku bude vraćeno od 1.500 do 2.000 naših građana kojima je odbijen zahtev za azil.

Pomoćnik komesara za izbeglice Ivan Gerginov kaže da je najviše povratnika po Sporazumu o readmisiji bilo 2008, 2009. i 2010. godine, kada je godišnje vraćano i do 6.000 građana Srbije.

„Sada je taj broj manji, između 1.500 do 2.000 godišnje. Povratnici su uglavnom iz Nemačke, oko 95 odsto i to iz pokrajine Bavarske. Ima ih najviše u oblastima u kojima je socijalna podrška najjača, a to je Bavarska koja ima ogromnu potrebu za radnom snagom“, rekao je Gerginov.

Prema njegovim rečima, kroz brojne programe nastoji se da se reši njihovo stambeno pitanje i porodice ekonomski osnaže.

„Od 2014. do 2018. godine plasirali smo lokanim samoupravama sedam miliona dinara, a u ovoj godini 20 miliona u sedam lokalnih samouprava. Ta se sredstva troše na otkup seoskih domaćinstava, otkup paketa građevinskog materijala, na izgradnju montažnih kuća i ekonomska osnaživanja“, naveo je Gerginov.

Među povratnicima je i Emilijano Pavković iz Bojnika koji je sa porodicom otišao u Nemačku 2010. godine u potrazi za boljim životom i tamo zatražio azil. Međutim, 2016. godine odbijen je njihov zahtev i morali su da se vrate.

„Tada sam izgubio svaku nadu za boljim životom, jer moj cilj je bio da završim konzervatorijum muzike, pošto sviram harmoniku“, rekao je Emilijano.

Povratak u Srbiju doneo je i nove probleme, jer porodica nije znala kako da nastavi dalje. Uz pomoć projekta Nemačke razvojne saradnje završio je obuku za digitalni marketing. Dobio je podršku i opremu za pokretanje biznisa, tako da je u avgustu 2018. godine otvorio firmu koja se bavi digitalnim marketingom.

Regionalni menadžer za Zapadni Balkan nemačke organizacije za regionalnu saradnju GIZ Aleksander Seidl kaže da je zadatak te organizacije da pruži podršku povratnicima da se brže i bolje integrišu u društvo.

„Savetujemo ljudima još dok su u Srbiji da azil nije dobar način da odu u Nemačku i da je bolje da iskoriste regularne mogućnosti koje postoje“, kaže Seidl i dodaje da je da je ponosan što je napravljen dobar rezultat i što je smanjen broj ljudi iz Srbije koji traže azil.

„Kroz naš program prošlo je oko 150 osoba kojima smo pomogli da osnuju sopstveno preduzeće ili pokrenu neki posao da bi od toga živeli“, naveo je.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here