Kako je biti Deda Mraz u Bačkoj Palanci

0
2174

Kada se pogleda opis posla Deda Mraza koji dolazi u domove mališana čak sa Severnog pola, ili Laponije i to sankama koje vuku irvasi, a uvek stiže na vreme da deci podeli poklone, svako bi podneo molbu da makar na jednu godinu dobije to zaposlenje. Međutim kada neko u Deda Mrazovom odelu „nakrca“ 30 godina staža, shvati i svu težinu posla.

Upravo toliko godina, dva čoveka, Ranđel Vasić – Bata i Dragan Kajtez – Čkalja, praznike provode deleći poklone deci u Bačkoj Palanci i okolini i za to vreme su se nagledali svega i svačega, videli su radost u dečjim očima, čuli tužne priče siromašnih, smejali se, a ponekad ni sami nisu mogli da zaustave suze.

Ranđel Vasić kao Deda Mraz

„Pre 30 godina u razgovoru sa kolegom u Bačkoj Palanci, inače fotografom, onako uzgred smo počeli priču o Deda Mrazu i za tri dana smo bili ekipa koja je obilazila vrtiće i škole“, seća se Ranđel. „Sećam se, na primer, da je u Baču znalo da se okupi i po par stotina dece. Potom je jedno vreme interesovanje za Deda Mraza malo splaslo, a sada ponovo raste, ali sam i pored kriza svake godine obilazio decu i delio novogodišnje paketiće. Hoće deca da se slikaju sa Dedom, a stvarno sam deda, imam dve unuke. Sedne, na primer, dete na moje koleno, a pored deteta njegova majka koja mi pokazuje sliku kada je ona kao dete bila na mom kolenu, recitovala i dobila paketić pre dve-tri decenije“.

Ranđel je radio u bivšem poljoprivrednom preduzeću „Budućnost“ koga više nema, pa je i sam zbog bolesti morao u penziju sa primanjem od 10.000 dinara mesečno.

„E, dok je ‘Budućnost’ bila prava firma organizovali smo pred Novu godinu vožnje sa Deda Mrazom na saonicama koje vuku konji, sneg je prštao pod kopitama konja, deca vriskala, radost na sve strane. Do sada sam iscepao dva crvena odela, ali za ovu zimu stiglo mi je novo iz Norveške. Kada sam prvi put dolazio kod dece imao sam tremu kao nikada do tada, ali deca svojom spontanošću počnu priču i sve bude lepo. U vreme kada je u Palanci bilo puno izbeglica kupovao sam za svoj novac paketiće i delio ih deci koja su ovde našla drugi dom“, priseća se Ranđel.

Svaka priča sa Deda Mrazom ili priča o njemu je interesantna, poput one konstatacije da se jedan mališan naljutio što Deda nije došao kroz odžak već je zvonio na vrata, pa je star, ima naočare kupljene kod Kineza, odelo mu je bledocrveno, a ne garavo…

„Poslednjih gotovo 10 godina dužnost Deda Mraza obavljam skoro potpuno kao humanitarni rad“, kaže Dragan Kajtez – Čkalja iz Mladenova.

„Ovog decembra prikupiću od sponzora 50-ak paketića isključivo za siromašnu decu. Ima još dobrih ljudi koji imaju i koji žele da pomognu onima koji nemaju. Po tradiciji ove paketiće ću podeliti deci u Mladenovu, Obrovcu, Tovariševu i Bačkoj Palanci, delio bih i po drugim opštinskim mestima, ali nemam toliko paketića, sponzora, ali ni snage. Poslednjih godina deca znaju da dolazim kod njih pa pitaju, roditelji me zovu, jer ih poznajem i znam njihovo teško materijalno stanje, mada ni moje nije sjajno…“

„Postali smo drugari, pa i prijatelji. Nagledao sam se svega i svačega, pa sam ulazio i u domove u kojima je jedino svetlo zapaljena sveća. Da ti srce pukne, jer u mraku hladne sobe sede mališani i iskolačenih očiju očekuju moj ulazak i paketić. Za mene se može reći da imam veze sa ulaskom kroz odžak, jer inače se bavim popravkom krovova, odžaka, čak i rušim stare kuće, od toga živim tokom godine. Kada dođe zima, dolazi vreme da učinim nešto po čemu će me deca, verovatno pamtiti, pa se pretvaram u Deda Mraza. Svojoj unuci Nikolini i unuku Mateju paketiće ću odneti 31. decembra u Čelarevo gde žive sa roditeljima“, spreman je Čkalja da se još jedne zime odene u crveno odelo i obraduje decu.

On se inače ceo život druži sa decom, objavio je zbirku dečjih pesama, druga je spremna za štampu, a svojevremeno je sarađivao sa Minjom Subotom i ovdašnju decu vodio u Beograd pred TV kamere na takmičenja u pevanju na kojima su deca iz Mladenova osvajala prva mesta i nagrade.

Ova dva Deda Mraza, vele, na svoj put sa paketićima i ka mališanima kreću posle Sv. Nikole, ali za razliku od pravog Dede koji ima saonice i irvase, ova dva jubilarca paketiće nose pešice, biciklom, autobusima, dotrajalim „opelom“ ili ih neko od dobrih ljudi poveze do mališana..

Ipak, kažu da za njih nema lepšeg posla od uloge dede u crvenom odelu, jer i u zbilji, odnosno civilu, oni su dede.

Izvor: Dnevnik

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here