Normalan čovek je ono što jeste. Kada je osoba ono što jeste, njeno ponašanje se može razlikovati od ponašanja drugih na onoliko načina koliko ima ljudi na svetu. Svaki čovek treba da omogući sebi da postane ono što jeste. Normalan čovek je opušten zato što je zadovoljan.
Jednom je jedan pacijent došao na terapiju žaleći se na političku situaciju u zemlji. Bio je opsednut odlaskom i preseljenjem u inostranstvo. Ono što je rekao o političkoj atmosferi bilo je sasvim realno. Ipak, kad je osetio stvarne uzroke svog nezadovoljstva, to je, iako nije izmenilo njegove stavove o političkoj situaciji, uticalo na njegovu opsesiju da ode. Njegovo osećanje je bilo: „Nema pravog doma za mene“. I nikad ga nije ni bilo. Loš dom=loša domovina. Zato je njegov san bio da taj pravi dom nađe negde drugde.
Ovaj čovek nikada neće biti zadovoljan. On se koristi sadašnjošću da razreši prošlost. Tako će, na primer, kupiti kuću i urediti je, a kada bude gotova, želeće novu. Ili će naći devojku i za kratko vreme će je ostaviti pošto ju je „osvojio“. Za ovog čoveka je važna borba, a ne rezultat. Zato on ne može često da završi ono što je započeo.
Normalan čovek nema potrebu za neurotičnom borbom i njemu nisu potrebne prepreke da bi se u njoj održale, naprotiv, on se usredsređuje na prave stvari. Normalan čovek je u stanju da bude potpuno prisutan. On nije „sklonio u stranu“ deo sebe, i zato može da bude potpuno zainteresovan.
Normalan čovek nije rascepljen. To znači da se on neće rukovati sa vama gledajući u stranu ili vam nešto pripovedati sklanjajući pogled u stranu i izbegavati kontakt očima. On je u stanju da sluša. Rascepljen čovek sluša samo ono što želi da čuje. Najveći deo vremena provede misleći šta će da kaže u društvu. On, po pravilu, od onoga što čuje ceni samo ono što se na ovaj ili onaj način odnosi na njega samog.
Normalan čovek je zaintetesovan za svoje Ja na drugi način. Ne mora sve na svetu biti u nekom odnosu sa njim, jer je on u stanju da sebe dovede u odnos sa svetom. On se ne koristi spoljašnjim svetom da bi sakrio svoj unutrašnji.
Normalan čovek se ne oseća usamljenim; on oseća da je sam, i to osećanje samoće znatno je drugačije od onoga koje je imao kada je bio sam. To je poseban, nezavisan doživljaj, lišen straha i panike.
Normalan čovek je stvaran, i to se oseća u načinu na koji reaguje. On reaguje na odgovarajući način ne zato što pokušava da proizvede neki efekat, ili zato što je usvojio određena pravila, nego zato što oseća šta odgovara situaciji.
Nasuprot tome, postoje neurotične borbe. Tako će neka žena godinama kupovati na rasprodajama, a da nikada ne bude zadovoljna onim što je kupila. Normalna osoba nije kompulzivni lovac na rasprodaje. Ona sebi pokušava da olakša život, a ne da ga oteža. Novac ne može da dovede do toga da se jedna nesigurna osoba oseti sigurnom.
Normalna osoba je stabilna. Ona je zadovoljna što je tamo gde je i ne mora da zamišlja da je pravi život „negde drugde“. Normalna osoba prihvata svoje godine jer živi u sadašnjosti i osetila je i proživela svoju mladost. Ona nije ni preterano zabrinuta za budućnost, niti se neprekidno priseća prošlosti, jer ne živi u vremenu koje ne postoji.
Normalna osoba je u stanju da uživa. I u svojoj i u sreći drugih. Ona se ne hrani jadom drugih. Ona oseća njihov jad i želi da pomogne da se on okonča.
Normalnom čoveku izveštačenost postaje nepodnošljiva. On neće laskati, neće se podređivati, neće se ulagivati.
Normalna osoba nije zainteresovana za eksploataciju drugih. Ona od drugih ne očekuje ništa nerealno.
Normalan čovek neće biti ni ljubomoran, ni opterećen osećanjem krivice. On, zadovoljan onim što jeste, neće zavideti drugima, neće hteti ono što oni hoće, niti će tražiti ono što oni imaju.
Normalan čovek oseća puls života drugih. Normalan čovek je osećajan u pravom smislu te reči. On može da planira budućnost, ali ne pretrpava sebe planovima, tako da nema sadašnjost.
Normalan čovek nije u potrazi za smislom života, jer smisao proizlazi iz osećanja. Onoliko duboko koliko neko oseća svoj život (život u sebi), toliko život ima smisla.
Normalan čovek nema potrebu da od života napravi nešto što on nije. On nema potrebu za velikim filozofskim istraživanjima. On samo zna da je živ i da živi, ništa više.
