Apstrakcija i figuralna anatomska nedoslednost, bez suvišnog detaljisanja forme, širokog i temperamentnog poteza, jakog i gustog nanosa boje, naglašenog kolorita, u najkraćem su odlike Željkovih izloženih slika.
Pored obaveza na Akademiji, Željko je angažovan i u Amaterskom pozorištu u Bačkoj Palanci, na izradi scenografija i drugih vizuelnih efekata na sceni.
U sećanju ostala je predstava u sezoni 1987/88. godine „Grobnica za Borisa Davidoviča“ Danila Kiša, u adaptaciji Radomira Rodića, a uloge su tumačili: Ivana Bubalo, Jelica Palanački, Natalija Knežević, Aleksandra Malivuk, Vesna Vesković, Bratislav Simeonović, Mitar Kalajdžić, Nenad Erečković, Božidar Bujak, Robert Boroš.
„Sinoć u gradu dešavao se performans“, donosi naslov „Dnevnik“ od 16. marta 1988. godine, a u sažetku se kaže:
„Juče u holu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dešavao se performans Željka Drljače iz Bačke Palanke studenta treće godine slikarske novosadske Akademije umetnosti.“ – „Radim jedan veliki crtež kojim popunjavam prostor fakulteta“ – kaže Željko – „želim da posetioci pokreću taj moj crtež vunom, kanapom, bojom… Crtež koji zatvara prostor, treba razigrati reakcijom posetilaca, što je ujedno deo mog performansa… Galerije bez višedimenzionalne komunikacije nisu više deo našeg dinamičnog sveta, jer umetnik želi da komunicira sa prostorom i ljudima za koje stvara…“
[wonderplugin_slider id=64]
„Umetnik stvara delo, svi ostali ga dopunjuju, menjaju i podražavaju u njegovom budućem životu“, tvrde studenti koji učestvuju u performansu Željka Drljače na ovogodišnjoj brucošijadi „Indeks 87-88“.
U leto 1988. godine u Bačkoj Palanci, otvorena je ambijentalna postavka slika budućeg akademskog slikara Željka Drljače, pod nazivom „Kompozicija krsta“, uz prigodan kulturno-umetnički program. Izložbu je otvorila Natalija Dudaš zamenik republičkog ministra za kulturu, posebno naglasivši da se umetnik na neki način odužuje svom rodnom gradu, organizujući svoju Drugu samostlanu izložbu u Bačkoj Palanci.
U programu je učestvovao pesnik Dragutin Beg, koji je govorio stihove iz svoje zbirke „Carstvo nebesko“, koju je ilustrovao upravo Željko Drljača. U muzičkom delu programa izložbe učestvovale su violinistkinja Tatjana Olujić i klaviristkinja Dragana Petković.
Pogledaj: Slikar Željko Drljača (1963-2002.)
Pedagoški fakultet u Mariboru, pozvao je studenta-apsolventa Željka Drljaču na likovnu prezentaciju „Likovni anale 89“, od 4-14. aprila 1989. godine, gde je naš mladi umetnik uzeo aktivno učešće i na toj koloniji postigao zapažen uspeh svojim radovima.
„Čast da obeleži 15 godina postojanja Akademije umetnosti u Novom Sadu ove 1989. godine, ima, evo ova generacija mladih slikara, grafičara, vajara i crtača – umetnika, čiji nam radovi još jednom potvrđuju uspešan kontinuitet rasta naše škole“, rekao je na otvaranju izložbe povodom ovog jubileja profesor Milan Blanuša.
Izložba radova studenata završne godine Akademije umetnosti – likovni odsek – u Novom Sadu održana u Velikoj galeriji Kulturnog centra Novog Sada od 31. maja do 10. juna 1989. godine, na kojoj je uzelo učešće i 18 svršenih akademskih slikara novosadske Akademije. Željko Drljača je svoj rad ulje na platnu „Bez naslova“ 100 h 100 cm predao Komisiji izložbe u sastavu: van. prof, Jovan Rakidžić, red. prof. Milan Stanojev, van. prof. Milun Vidić i van. prof. Milan Blanuša, koja se vrlo pohvalno izrazila o njegovom umetničkom delu.
Pogledaj: Studentski dani Željka Drljače
„Ono što je sigurno, to je da ova slika sadrži u sebi primere gotovo svih jezika koji su danas aktuelni u savremenoj umetnosti.“
Šesta po redu izložba „Salon mladih 89“, u Kikindi, nastavlja da razvija davno započet projekat okupljanja mladih stvaralaca u oblasti likovne i primenjene umentosti u Savremenoj galeriji Narodnog muzeja u Kikindi. Umetnički savet izložbe odabrao je 54 rada, od istog broja autora iz cele Jugoslavije, gde se našao umetnički rad i Željka Drljače, koji se predstavio uljem na platnu velikog formata, figuralne kompozicije, uzdržanog kolorita, apstraktne figuralne simbolike.
„Kako u odabiru radova ne postoji dominantna linija, niti posebno preferiran trend, savremena likovna praksa na kraju osamdesetih godina insistira na afirmaciji kreativnog čina umetnika pojedinca“.
Nastaviće se…
