Ko je i gde ubio sina poznatog slikara Ajzenhuta?

0
2126

Smatra se da je u Drugom svetskom ratu stradalo oko 55 miliona ljudi. Zbog te srazmere Drugi svetski rat se često navodi i kao primer totalnog rata. Broj ranjenih bio je višestruko veći, što ovaj rat čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva. Fašizam je odnosio živote na svim meridijanima, pa i u ratom zahvaćenoj Bačkoj. Stradali su i vojnici i civili.

Ovim tekstom Stefana Gužvice želimo da ukažemo da je fašizam izazvao žrtve na strani svih nacija, a govori o smrti Franca Georga Ajzenhuta, koji je bio sin poznatog slikara Ferenca Ajzenhuta i koji je bio poznat kao suosnivač bačkopalanačke fabrike „Merkur“.

Skrećemo pažnju da se u tekstu navode citati Margit Kendl iz knjige „Erinnerungen an Palanka“ iz 1958. godine koji opisuju događaj iz njenog ugla.


U jesen 1942. se desio jedan od retkih događaja zbog kojih su tadašnji Palančani osetili sve užase rata (barem do nemačke okupacije Mađarske i masovnih deportacija Jevreja u koncentracione logore u proleće 1944. godine). Preko noći je u Iloku u svom vinogradu od strane partizana ubijen Franc Georg Ajzenhut, sin čuvenog slikara i osnivač fabrike „Merkur“.

Franc Georg Ajzenhut i Martin Blažek (u sredini, u belom) sa radnicima „Merkura“ – 1933. godina

Franc Georg Ajzenhut je rođen 17. marta 1903. godine. Otac mu je bio poznati slikar, četrdesetšestogodišnji Franc Ajzenhut (1857-1903), a majka dvadesetčetvorogodišnja Adrijana Aurelija Rajhl (1879-1965), bratanica arhitekte Franca Rajhla, već pomenutog izvođača radova na novopalanačkoj crkvi. Manje od tri meseca kasnije, njegov otac umire u Minhenu nakon dve neuspele operacije želuca. Tamo je i sahranjen dva dana posle smrti, 4. juna. Palanka je na ispraćaju Ajzenhutu poslala ogroman venac od palminih i lovorovih grana, a govor je u ime grada održao slikar Viktor Šram.

Pročitaj više: Ko je bio Franc Ajzenhut

Salon u porodičnoj kući Ajzenhutovih

Georg je odrastao u Novoj Palanci sa majkom i dve godine starijom sestrom Juditom (1901-1949), u porodičnoj kući Ajzenhutovih. 1926. godine, Franc Georg i Martin Blažek osnivaju fabriku kožne galanterije „Merkur“. Fabrika je brzo postala poznata, a pored kožne galanterije, proizvodila je i sportsku opremu[3]. Još u to vreme firma je zapošljavala oko 500 radnika[4]. 1933. godine Franc Georg se ženi sa Edit Bodo. Pored fabrike i porodične kuće uz nju, porodica je imala i posede na drugoj obali Dunava, u Iloku.

Godine 1941. okupirana Bačka postaje deo Kraljevine Mađarske. Partizanska aktivnost u Bačkoj i Sremu je brzo počela da se oseti, a potom su usledile i represije mađarskih vlasti, počevši od zloglasne Novosadske racije 1942. godine, u kojoj je stradalo mnogo naših sugrađana, prvenstveno jevrejske i srpske nacionalnosti.

Sa druge strane, prva žrtva antifašističkog pokreta otpora bio je upravo Franc Georg, 3. oktobra 1942. Jedini poznat izvor o ovom atentatu je tekst „Prva palanačka žrtva partizana“ koji je napisala Margit Kendl u knjizi Erinnerungen an Palanka iz 1958. godine:

„Čak i tad, ubrzo nakon 1941, prisutnost partizana u Hrvatskoj je bila velika. Razni nasilni potezi su uzbunili ljude, a njihovi uzroci nisu uvek bili politički. Pojedinačni napadi su često bili posmatrani kao znak lične osvete.

Grozno ubistvo koje se dogodilo na leto 1942. godine u Iloku kada je poznati industrijalac Georg Franc Ajzenhut iz Nove Palanke ubijen u Iloku zaokupljalo je umove meštana mesecima.

Franc Švindl izlaže radove „Merkura“ na jednom sajmu tridesetih

Ajzenhut je hteo da ode sa svojom ženom i dvoje dece na odmor od nekoliko dana. Prijatelji su ga upozorili da se ne upušta u tako nešto zbog stalne opasnosti od partizana. Zaverenici su bili dobro organizovani i saznali su gde je Ajzenhut. Došli su noću i iz dvorišta pozvali Ajzenhuta da bi im dao hranu i vino. Otišao je s njima u skladište i rekao im da uzmu šta žele. Međutim, to je bio samo izgovor da ga namame samog u skladište. „Nećemo ništa, samo Vaš život“, rekli su partizani. Šta se dalje odigralo zna samo Ajzenhut, koji nažalost ne može više ništa da kaže. Sigurno se nije predao partizanima bez borbe, uspeo je da pobegne iz skladišta, ali u dvorištu su mu naneli smrtonosni udarac.

Sahrana Franca Georga Ajzenhuta

U međuvremenu, gospođa Ajzenhut i deca su bili u kući, ali njima se ništa nije dogodilo. Ajzenhutov radnik i čovek od poverenja, Franc Švindl, koji je takođe bio tu, sakrio se u vinograd, jer su ubice tražile i njega, ali kada su shvatili da je potraga uzaludna, otišli su. Švindel je izašao iz vinograda nakon nekoliko sati kada se sve stišalo i sa užasom posmatrao šta se dogodilo njegovom gospodaru. Onda je pokušao da spreči Ajzenhutovu ženu da vidi svog muža u takvom stanju. Mrtvac je prevezen u Palanku kolima sa senom.

Mnogim Palančanima je ovaj tužan prizor ostao u sećanju. Ajzenhutova žena je išla sa decom iza kola, puna očaja. Sahranjen je uz prisustvo ljudi sa svih strana i kovčeg su položili njegovi prijatelji iz mladosti.“


Zanimljivo je da Margita piše da se ubistvo dogodilo na leto, iako svi izvori navode njegov datum smrti kao 3. oktobar. Ajzenhut je sahranjen na novopalanačkom groblju sa svojom sestrom Marijom Tamarom (1900-1905) i roditeljima svoje majke Fridrihom Vilhelmom i Lidijom Rajhl, tako da su njegovi ostaci najverovatnije preneseni na staro rimokatoličko groblje 1963. godine. Njegova majka Adrijana je tako pored muža sahranila i troje svoje dece, a kasnije i četvrto, Juditu. Ona je 1944. godine zauvek napustila Bačku Palanku i sa sobom odnela preostale Ajzenhutove radove.

Izložba slika povodom 160 godina od rođenja Franca Ajzenhuta

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here