Сматра се да је у Другом светском рату страдало око 55 милиона људи. Због те сразмере Други светски рат се често наводи и као пример тоталног рата. Број рањених био је вишеструко већи, што овај рат чини најкрвавијим сукобом у историји човечанства. Фашизам је односио животе на свим меридијанима, па и у ратом захваћеној Бачкој. Страдали су и војници и цивили.
Овим текстом Стефана Гужвице желимо да укажемо да је фашизам изазвао жртве на страни свих нација, а говори о смрти Франца Георга Ајзенхута, који је био син познатог сликара Ференца Ајзенхута и који је био познат као суоснивач бачкопаланачке фабрике „Меркур“.
Скрећемо пажњу да се у тексту наводе цитати Маргит Кендл из књиге „Erinnerungen an Palanka“ из 1958. године који описују догађај из њеног угла.
У јесен 1942. се десио један од ретких догађаја због којих су тадашњи Паланчани осетили све ужасе рата (барем до немачке окупације Мађарске и масовних депортација Јевреја у концентрационе логоре у пролеће 1944. године). Преко ноћи је у Илоку у свом винограду од стране партизана убијен Франц Георг Ајзенхут, син чувеног сликара и оснивач фабрике „Меркур“.
Франц Георг Ајзенхут је рођен 17. марта 1903. године. Отац му је био познати сликар, четрдесетшестогодишњи Франц Ајзенхут (1857-1903), а мајка двадесетчетворогодишња Адријана Аурелија Рајхл (1879-1965), братаница архитекте Франца Рајхла, већ поменутог извођача радова на новопаланачкој цркви. Мање од три месеца касније, његов отац умире у Минхену након две неуспеле операције желуца. Тамо је и сахрањен два дана после смрти, 4. јуна. Паланка је на испраћају Ајзенхуту послала огроман венац од палминих и ловорових грана, а говор је у име града одржао сликар Виктор Шрам.
Прочитај више: Познати грађани општине Бачка Паланка – Франц Ајзенхут
Георг је одрастао у Новој Паланци са мајком и две године старијом сестром Јудитом (1901-1949), у породичној кући Ајзенхутових. Године 1926. Франц Георг и Мартин Блажек оснивају фабрику кожне галантерије „Меркур“. Фабрика је брзо постала позната, а поред кожне галантерије, производила је и спортску опрему. Још у то време фирма је запошљавала око 500 радника. Године 1933. Франц Георг се жени са Едит Бодо. Поред фабрике и породичне куће уз њу, породица је имала и поседе на другој обали Дунава, у Илоку.
Године 1941. окупирана Бачка постаје део Краљевине Мађарске. Партизанска активност у Бачкој и Срему је брзо почела да се осети, а потом су уследиле и репресије мађарских власти, почевши од злогласне Новосадске рације 1942. године, у којој је страдало много наших суграђана, првенствено јеврејске и српске националности.
Са друге стране, прва жртва антифашистичког покрета отпора био је управо Франц Георг, 3. октобра 1942. Једини познат извор о овом атентату је текст „Прва паланачка жртва партизана“ који је написала Маргит Кендл у књизи „Erinnerungen an Palanka“ из 1958. године.
Одломак из књиге
„Чак и тад, убрзо након 1941, присутност партизана у Хрватској је била велика. Разни насилни потези су узбунили људе, а њихови узроци нису увек били политички. Појединачни напади су често били посматрани као знак личне освете.
Грозно убиство које се догодило на лето 1942. године у Илоку када је познати индустријалац Георг Франц Ајзенхут из Нове Паланке убијен у Илоку заокупљало је умове мештана месецима.
Ајзенхут је хтео да оде са својом женом и двоје деце на одмор од неколико дана. Пријатељи су га упозорили да се не упушта у тако нешто због сталне опасности од партизана. Они су били добро организовани и сазнали су где је Ајзенхут. Дошли су ноћу и из дворишта позвали Ајзенхута да би им дао храну и вино. Отишао је с њима у складиште и рекао им да узму шта желе. Међутим, то је био само изговор да га намаме самог у складиште. „Нећемо ништа, само Ваш живот“, рекли су партизани. Шта се даље одиграло зна само Ајзенхут, који нажалост не може више ништа да каже. Сигурно се није предао партизанима без борбе, успео је да побегне из складишта, али у дворишту су му нанели смртоносни ударац.
У међувремену, госпођа Ајзенхут и деца су били у кући, али њима се ништа није догодило. Ајзенхутов радник и човек од поверења, Франц Швиндл, који је такође био ту, сакрио се у виноград, јер су убице тражиле и њега, али када су схватили да је потрага узалудна, отишли су. Швиндел је изашао из винограда након неколико сати када се све стишало и са ужасом посматрао шта се догодило његовом господару. Онда је покушао да спречи Ајзенхутову жену да види свог мужа у таквом стању. Мртвац је превезен у Паланку колима са сеном.
Многим Паланчанима је овај тужан призор остао у сећању. Ајзенхутова жена је ишла са децом иза кола, пуна очаја. Сахрањен је уз присуство људи са свих страна и ковчег су положили његови пријатељи из младости.“
Занимљиво је да Маргита пише да се убиство догодило на лето, иако сви извори наводе његов датум смрти као 3. октобар. Ајзенхут је сахрањен на новопаланачком гробљу са својом сестром Маријом Тамаром (1900-1905) и родитељима своје мајке Фридрихом Вилхелмом и Лидијом Рајхл, тако да су његови остаци највероватније пренесени на старо римокатоличко гробље 1963. године. Његова мајка Адријана је тако поред мужа сахранила и троје своје деце, а касније и четврто, Јудиту. Она је 1944. године заувек напустила Бачку Паланку и са собом однела преостале радове познатог сликара Франца Ајзенхута.
