Ivana Španović je do sada bila velika inspiracija Dejani Bačko, Devojci sa krilima.
U toku nedavno održanog zajedničkog treninga u sklopu #trenirajsaivanom kampanje, Dejana je bila ta koja je dala novu energiju našoj najboljoj atletičarki!
Ivana je nedavno u Novom Sadu održala veliki zajednički trening sa devojkama koje su je posebno iznenadile originalnim snimcima na društvenim mrežama, a među njima je bila i Dejana Bačko, slikarka i para-tekvondo šampionka koja će posle ove priče i vama biti inspiracija!
Dvadesettrogodišnja Novosađanka rođena bez gornjih ekstremiteta pokazala je da ništa ne sme biti prepreka ka snovima – iz dana u dan njen nadimak „Devojka sa krilima“ potvrđuje se u praksi.
https://www.instagram.com/p/Bqkr7vQhbye/?utm_source=ig_embed
Ona to i jeste, iza nje su samostalne slikarske izložbe u Sarajevu, Ljubljani, Zagrebu, Novom Sadu, Beogradu i mnogim drugim gradovima, ima svoju liniju majica sa motivacionim porukama Wings_NS, u para-tekvondou je bila šampionka Srbije, svetska vicešampionka i prvakinja Evrope, a sada je u svoj bogati sportski „CV“ dodala i jedan veliki trening dan sa Ivanom Španović. Opisala je i kako je došla na ideju da se sa borilačkih veština na kratko preusmeri na atletsku stazu.
– Snaga uma pokazuje da ništa nije nemoguće! Dejana ispoljava svoju snagu kroz slikanje, tekvondo i svoj brend majica @wings_ns. Trenirati sa njom je pravo zadovoljstvo. Dejanin hrabar i pozitivan stav prema životu je prava inspiracija i nadam se da će se o njoj više i čitati i pisati!
Ivana Španović o Dejani
– Svakako sam sportski tip i smatram da za mene ne postoje nikakve prepreke. Volim da probam razne sportove, ali mi je tekvondo prioritet. Kada sam videla na Instagramu akciju Red Bulla i Ivane, bez razmišljanja sam se prijavila jer je Ivana meni veliki uzor i motivacija, pre svega jer je jako dobra devojka, zatim i vrlo uspešna. Veoma sam bila srećna kada me je izabrala i mnogo mi je drago i čast mi je poznavati je. Drago mi je ako sam i ja njoj bila inspiracija, stvarno je velika čast čuti tako nešto – skromno će Dejana.
Kako je proteklo druženje sa Ivanom, šta je sve zajednički trening obuhvatao i šta ti je posebno kod Ivane, Gorana i ekipe bilo upečatljivo?
– Trening je bio veoma zanimljiv. Prošli smo sve segmente jednog od treninga koji Ivana radi, bilo je dosta naporno. Ivana i Goran su pre svega jedna porodica, jedan tim, kao moj trener Aleksandar i ja. Komunikativni su jako i veliko poštovanje je obostrano. Sve pohvale!
[wonderplugin_slider id=64]
Što se samog tekvondoa tiče, kako si se opredelila baš za ovaj sport i da li bi mogla da uputiš čitaoce u svoje uspehe i dosadašnja odličja?
– Pre dve godine me je kontaktirao moj sadašnji trener Aleksandar Andreevski i pitao me da li želim da treniram tekvondo. Kada mi je obrazložio kakav je to sport, odlučila sam da odem na prvi trening. Nakon nekoliko treninga sam shvatila da mi ovaj sport jako odgovara zbog toga što se isključivo koriste nožni udarci, a uspesi su sledeći – 1. mesto u Srbiji 2016, 2. mesto na Evropskom prvenstvu u Poljskoj iste godine, sledeće godine sam odbranila domaću titulu i osvojila drugo mesto na Svetskom prvenstvu u Londonu. Bila sam druga potom na Evropskom prvenstvu u Bugarskoj u malo težoj kategoriji K41-49kg, pa je potom konačno osvojena i evropska titula u kategoriji K41-49.
Slikarski zov bio je jak koliko i sportski – koji su ti uzori bili najveći u ovoj umetnosti?
– Oduvek sam imala potrebu da se izražavam kroz boju. Umetničku crtu sam pronašla u sebi veoma rano. Realizam me je zainteresovao u srednjoj školi dok sam uživala u mirnodopski prizorima Gistava Kurbea, ali se tu nisam dovoljno dugo zadržala, jer je ekspresivna crta čučala u meni. Kanije sam počela da se inspirišem impresionistima i jednim od predstavnika ovog pravca Polom Gogenom, čiji bih rad Tahićanke posebno izdvojila. On je dozvolio sebi da se uputi u nepoznato, na ostrvo Tahitino, i podlegne sebe još jednom u nizu testova, što i jeste jedna od metafora slikarstva. Inspiracija za slike su mi krila koja simbolišu moju borbu i u njima vidim svoju snagu, ona dolazi odozgo.
Videlli smo i da ti srce kuca crno-belo. Kako si zavolela klub i koji Partizanov uspeh te je posebno usrećio?
– Moje srce kuca za Partizan od sedme godine. Zavolela sam ga uz mog ujaka, koji je bio vođa navijača u Bačkoj Palanci, a uspeh koji sam doživela kao svoj je bila pobeda Partizana nad Zvezdom u finalu Kupa i osvajanje duple krune u sezoni 2016/2017 – podseća Dejana, koja je za kraj napravila svoju listu sportskih i ljudskih uzora.
– Najveći su mi Novak Đoković, kapiten Partizana Saša Ilić, Nik Vujičić i naravno Ivana Španović!
