Otmene budale

0
661

Razlaganjem društva na više nivoa vremenom smo dobili ljude sa određenim statusima i mestom na hijerarhijskoj lestvici izmišljenih nivoa staleža. Prosto i jednostavno izmišljen način klasifikacije i svrstavanja mase u redove i kolone, tabele i piramide. I onda tako omađijan nekom pričom o vrhu grabiš i grebeš, a bojim se da ne znaš ni kuda ni zašto.


Ne postoji čovek koji se u nekom momentu svog života nije našao u situaciji da naglasi i isturi činjenicu da poznaje tamo neku uspešnu ličnost ili osobu na dobrom glasu a ponajviše medijski prisutnu i javno poznatu personu. Te su omiljene. Te su aduti u moru nesporazuma o svrstavanju čoveka kao jedinke u sistem pogrešnog vrednovanja.  Pre svega napravljen po snazi posedovanja moći a odmah potom po debljini novčanika a uz to odmah po atraktivnom izgledu i lepoti.  Te tri, ako možemo reći karakteristike u današnjem društvu mogu da vam obezbede poštovanje od strane velike većine ljudi.

Danijela Zeljković je zaljubljenik u pisanu reč. Događaje i situacije u kojima se zatiče opisuje iz svog ugla u blogu „360 stepeni“.

I posedovanjem jedne od tri gore navedene stvari imate uticaj na ljude oko sebe a ako od te tri „karakteristike“  imate sve, vaš uticaj prerasta u moć koja gladnima punih stomaka ume da bude gora droga od bilo koje sintetički proizvedene supstance zarad bežanja od realnosti. Nekako, čini mi se najgori mogući porok. Želja da poseduješ moć.

Ovde dobro treba rasčlaniti uspešno ostvarene ljude od neostavreno uspešnih. Jer duboko i iskreno poštujem svaku osobu koja se ostvarila kroz rad, trud, pravednost i istrajnost. Duboko poštujem svaku osobu koja je dostigla potreban nivo sreće ne ugrožavajući tuđu slobodu i izbore.  A takvih ima, prošarano kroz sve slojeve društva, i neizreciva mi je radost što ih poznajem. Ja se time ponosim jer mi obogate život znanjem i produbljuju mudrost daleko od očiju društva koje samo želi da podigne svoju vrednost uz prisustvo „ljudi na položaju“, „ljudi sa statusom“.

Otmene budale

Nažalost, u mnogo čemu će otmene budale biti pomilovane jer su privatnici, jer su članovi, jer su naslednici, jer su nečija deca. Opet, ne globalizujem, ciljano mislim samo na one što se koriste odeđenim „titulama“ kako bi opravdali prljavštinu ne ispod nokta nego ispod srca. I nema veze što tuku ženu, nema veze što prodaju zadnjicu, nema veze što imaju ozbiljne poremećaje vredne dijagnoze, nema veze što ne znaju s kim su legli danas a s kim će sutra, nema veze što svoje komplekse niže vrednosti leče palanačkim trendovima, nema veze. Oni su nekako, nekim čudom dospeli u izmišljene statuse društva i dobili epitet otmeni.

A budala je budala. Sa školom ili bez, sa parama ili bez, sa ugledom ili bez. Razlike nema.

Ali me ljute ipak više te otmene budale kojima se brišu gumicom olako loše urađeni domaći zadaci na temu Kako biti dobar čovek. Možda čak i poštujem više ove obične budale koje se ne sakrivaju iza debelog novčanika ili tate koji u džepu ima isti takav. Ogoljeni u svojoj budalaštini predstavljaju pored svih neljudkih osobina i postupaka veću crtu čovečnosti od ovih koji se kriju iza titule.

Možeš da budeš budala ali za sebe

Možeš  da budeš budala koja ne utiče na ishode tuđeg života svojim delima nego samo na svoj. Ako to i uspevaš u svojoj različitosti onda više i nisi budala. Ja bih napravila tu podelu vrlo jednostavnom. Čovek i nečovek. Pa ako bih uključila u tu analizu i činjenicu koja je čvrsto jednaka nekoj konstanti kao recimo zemljina gravitacija, da nečovek proizilazi iz straha, bola i srama, nemoćan da se nosi sa teškim i lošim emocijama dobili bi sistemom eliminacije podelu samo na čovek. A to više i nije podela. I eto.

Mojom metodom sve se indukuje u jedno. Veliki je poduhvat dozvati „pameti“ makar jednog čoveka. Ali to ni nije ničiji zadatak. Samo neka se pameti počnemo dozivati sami za sebe, ne uočavajući razlike ni u kakvom obliku jer ih istinski nema, ne smatrajući da se poštenje kupuje, ne dižući ruku na bilo koje živo biće, ne jureći za ugledom i obožavanjem od strane ljudi, ne osuđujući one koji imaju manje, ne upirući prstom u neobrazovane, ne stideći se prijatelja iz detinjstva koji nije uspeo kao ti, ne donoseći stavove samo na osnovu materijalnih i opipljivih stvari. Jer su one samo još jedna izmišljena klasifikacija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here