Uzrok nesreće još nije poznat, ali zna se da na pružnom prelazu nije postojala rampa.
Iz Niš ekspresa, čiji je udareni autobus, rekli su da su više puta tražili da se taj prelaz obezbedi rampom, a to su tražili i meštani, koji su veoma ogorčeni na Železnicu.
Iz „Infrastruktura železnica Srbije“ tvrde da je prelaz bio obezbeđen po propisima. Dodaju i da je petina pružnih prelaza u Srbiji obeležena branicima, a da ovaj na kome se dogodila nesreća nije jedan od njih i tvrde da je to „u potpunosti u skladu sa saobraćajnim propisima“.
„Pružni prelaz je bio obezbeđen znacima vertikalne drumske signalizacije, Andrejinim krstom i znakom STOP. Nije predviđeno da na njemu bude rampa i to je u skladu sa saobraćajnim propisima“, rekli su iz „Infrastrukture“.
Dodali su i da je na mestu nesreće preglednost dobra, pruga čista i da svi infrastrukturni uređaji na mestu nesreće rade. Naglasili su i da u slučaju prelaza na kojima nije predviđena rampa, voz uvek ima prednost.
Zašto nema potrebe za rampom?
Na pitanje zbog čega prelaz na kome je pet osoba izgubilo život ne iziskuje da bude obeležen rampom, objasnili su da se to određuje na osnovu analize nekoliko kriterijuma, kao što su gustina drumskog saobraćaja, naseljenost mesta u kome se nalazi prelaz, kao i preglednost pružnog pravca.
„Na koji će način pojedini putni prelaz biti osiguran zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukrštanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobraćaja, najveće dopuštene brzine, dužine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad putnog prelaza“, navodi se na sajtu „Infrastrukture železnica Srbije“.
Ni bogatije zemlje nemaju svuda rampe?
Kako dalje piše na sajtu „Infrastrukture“, „ne postoji realno opravdanje da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima“, te da „takva praksa nije zabeležena ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama, a ni u daleko razvijenijim državama u kojima se mnogo više ulaže i u železnicu i železnički saobraćaj“. Ovo zaključuju na osnovu „svih ekonomskih i tehnoloških aspekata“, kako piše.
„Nema neobezbeđenih putnih prelaza“
Na njihovom sajtu takođe su navedeni sledeći podaci: Na području ‘Infrastrukture železnice Srbije’ nalazi se ukupno 2.138 putnih prelaza i svi su na odgovarajući način obezbeđeni. Iako je duboko u svesti ljudi shvatanje da je obezbeđen samo onaj putni prelaz koji ima rampu – nije tako. Nema neobezbeđenih putnih prelaza i svi putni prelazi na teritoriji ‘Infrastrukture železnice Srbije’ obezbeđeni su na odgovarajući način.“
Takođe, navodi se i tačan broj i vrsta prelaza. „Od ukupno 2.138 putnih prelaza, 502 putna prelaza obezbeđeni su signalno-sigurnosnom opremom, kao što su automatski branici, polubranici, svetlosnom i zvučna saobraćajna signalizacija. Od 502 putna prelaza, svetlosnom saobraćajnom signalizacijom obezbeđeno ih je 25, automatskim polubranicima sa svetlosnom signalizacijom obezbeđeno ih je 281, a mehaničkim branicima kojima rukuje železničar na licu mesta osigurano je 196 putnih prelaza. Preostalih 1.636 putnih prelaza obezbeđeni su znacima drumske signalizacije (Andrejin krst, znak Stop). Ukoliko nema ni jednog od navedenih načina osiguranja, onda se i ne radi o regularnom, već o ‘divljem’, nepropisnom i neregularnom putnom prelazu.“
Otac povređenog mladića: Na prelazu se dogodi bar jedna nesreća godišnje
Otac jednog od povređenih mladića tvrdi za Blic da se na ovom prelazu bar „jednom godišnje dešavaju udesi“, a kada je Blic pitao „Infrastrukture železnice Srbije“ da prokomentarišu ovaj navod, rekli su da se u poslednjih tri godine na tom prelazu nije dogodio nijedan incident.
„Proverili smo informacije za poslednje tri godine, u tom periodu nije bilo nesreća. To ne znači da se poslednja nesreća dogodila pre tri godine, možda nije ni poslednjih 15, prosto, za sada smo stigli da proverimo ovoliko unazad“, rekli su iz „Železnica“.
Meštani kažu da na ovom prelazu vozači često ne mogu da primete da li ima voza.
„Na mestu gde se dogodila nesreća ne postoji niti rampa, niti signalizacija, skroz je neobeležen prelaz i vozači ne mogu na vreme da primete da li ima voza. Postoji samo običan saobraćajni znak, koji zimi često bude zavejan ili da ga neko okrene ili jednostavno isčupa i ništa se ne vidi“, priča jedan meštanin.
On dodaje da je na ovom prelazu i prethodnih godina bilo nesreća. „O tome se tad nije pisalo, jer to nisu bile nesreće ovakve užasne razmere“, kaže i dodaje da su meštani sela više puta pisali peticije i žalili se tražeći da se tu postavi rampa, ali da im niko nije odgovarao.
Voz se kretao 50 km/h?
Iako po propisima nije dužan da se zvučno oglasi, mašinovođa je to u ovom slučaju učinio, jer je uvideo opasnost, rekli su iz „Srbija voza“: „Mašinovođa je odreagovao adekvatno, vozio je po propisima, čak se oglasio i zvučnim upozorenjem, iako po propisima nije u obavezi“.
Dodaju da je dozvoljena maksimalna brzina na ovom potezu 70 km/h, ali da u ovom trenutku ne mogu decidno da kažu kojom brzinom se voz kretao. „Pretpostavljamo da se voz kretao brzinom od 50 kilometara na čas, zbog blizine stanice. Stanična zgrada je veoma blizu putnog prelaza na kome je došlo do nesreće“.
U vozu je bilo deset putnika, kao i kondukteri i mašinovođa i niko od njih nije povređen.
Železnice formirale komisiju i izrazile saučešće
V.d. generalnog direktora Srbija voza Jugoslav Jović je rekao da su proverili sve što je moglo da se proveri i da je mašinovođa vozio po svim pravilima službe. Jović je izrazio saučešće porodicama nastradalih putnika.
„Svi pokazatelji za sada ukazuju na to da je mašinovođa postupio po pravilu službe i da je voz funkcionisao u tehničkom stanju u kom je trebalo da bude“, naveo je.
Jović ističe da na nivou srpskih železnica postoji zajednička komisija koja je već krenula u ispitivanje učesnika događaja i da će ona na kraju reći šta se stvarno dogodilo.
Zamenik direktora „Niš-ekspresa“ Novica Tasić izjavio je da je autobus koji je učestvovao u saobraćajnoj nesreći bio „tehnički ispravan, a vozač spreman za rad i odmoran“. Naveo je da vozač (31) koji je upravljao autobusom i koji je takođe povređen ima skoro šest godina radnog iskustva i da je u „Niš ekspresu“ radio poslednjih godinu dana.
„Vozač je u četvrtak u 16.45 časova završio smenu, a novu započeo u petak u 6.25 časova. Nezgoda se dogodila jedan sat nakon započete smene“, rekao je Tasić na konferenciji za novinare. On je naveo da se ne isključuje mogućnost da je vozač kriv, ali da se sada ne može govoriti o tome dok tužilaštvo ne utvrdi uzrok nesreće.
Zbog tragedije koja se dogodila na pružnom prelazu u Donjem Međurovu, u kojoj su poginula dva deteta i tri odrasle osobe, niško Gradsko veće donelo je odluku da se 22. decembar proglasi Danom žalosti na teritoriji grada. U saopštenju koje je izdato tim povodom navodi se da će grad pružiti svu neophodnu pomoć porodicama nastradalih i povređenih.
Zavod za transfuziju apelovao je da građani daju krv zbog velikog broja povređenih koji su zbrinuti u Kliničkom centru u Nišu. Prema pisanju lokalnih medija, vrlo brzo nakon što je poziv objavljen, 200 građana javilo se transfuziji, tako da je neko vreme ispred te ustanove bio dug red onih koji su želeli da pomognu.
U Kliničkom centru u Nišu nalaze se 24 povređene osobe, a u najtežem stanju su devojčica (16) sa teškom povredom glave i dečak (16) sa teškom povredom kičme.
