Smisao krsne slave nije samo bogata trpeza nego molitva i ljubav

INTERVJU: Sveštenik Stevica Ilić, paroh pri Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja

0
584

Srpski narod je jedini narod hrišćanske vere koji ima krsnu slavu. Kroz istoriju, menjali su se običaji, proslava krsne slave ponekad se pretvore u pir, a pojedini domaćini i domaćice najviše pažnje posvećuju bogatoj trpezi.


Danas se gosti za krsnu slavu dočekuju i u restoranima, ali ipak naš sagovornik paroh pri Hramu Svetog Jovana Krstitelja u Bačkoj Palanci, Stevica Ilić kaže da i za to ponekad postoje opravdani razlozi, ali da ne smemo zaboraviti da je suština u molitvi Bogu i svom zaštitniku.

Zašto slavimo krsnu slavu?

Predanja govore da je krsna slava ostala još iz paganskih vremena, kada su slovenski narodi prolazili kroz period prosvećivanja i kada su ulazili u krilo hrišćanske crkve. Oni su tada morali da se odreknu svojih učenja, „lažnih“ bogova i oni su to učinili, ali je to sigurno bio proces koji je dugo trajao.

Kult boga kuće je ostao utemeljen u narodu i toga su se teško odrekli. Hrišćanski propovednici su svemu tome dali hrišćanski smisao da se umesto tih bogova oni opredele za jednog hrišćanskog svetitelja kojeg će slaviti kao zaštitnika svog doma i ukućana. To su počeci proslave krsnih slava.

Šta je suština proslavljanja krsne slave?

Ono što se nikako ne menja i što je suština od prvog do sudnjeg dana jeste u tome da se pre svega proslavlja ime Božije, onda svetitelj – njegova ljubav, njegov trud, njegova žrtva u svetu. Proslavljajući određenog svetitelja mi pokušavamo da se ugledamo na njegov život i na njegova dela. On je naš uzor u životu.

Kada se proslavlja krsna slava pre svega se proslavlja molitveno, svetitelj kojeg proslavljamo je posrednik između našeg doma i Boga on je molitvenik za nas i naše ukućane. To je smisao koji se nikad ne menja i koji je suština praznika. Sve ostalo je običajno praznovanje i to se menjalo kroz vreme.

Koji su to običaji bez kojih krsna slava ne bi trebala da prođe?

Kada kažemo da neko slavi krsnu slavu, onda pre svega mislimo na molitvu, obred rezanja slavskog kolača i blagosiljanja slavskog koljiva. Sve to uz ikonu, sveću, kađenje doma i ukućana. To je pre svega, slavljenje krsne slave. Neko može da ima dva gosta ceo taj dan, jednog ili čak nijednog gosta, samo uz slavsku trpezu i ove običaje on slavi krsnu slavu. Slavljenje krsne slave nije samo trpeza nego pre svega molitva. Taj dan treba da se provede u ljubavi, jednoj lepoj atmosferi, u vođenju duhovnih razgovora.

Često se desi da se ta trpeza pretvori u pir, uz muziku, koja ne mora da predstavlja nešto loše, ali može da odvuče od pravog smisla proslave krsne slave. Ima onih koji slave slavu i imaju 50 gostiju, a nije im ušao sveštenik u kuću, nisu imali ni slavski kolač ni slavsko koljivo, nisu tog dana otišli u crkvu.

Zašto mnogi vezuju proslavu krsne slave isključivo za bogatu trpezu?

Kada su devedesetih godina ljudi ponovo počeli da se vraćaju svojim korenima i slave slavu, zvali su goste za trpezu i to je bilo sve. Neki su na tome ostali, ali ima i onih koji su se vratili suštini proslavljanja krsne slave.

 

Danas možemo videti da se krsna slava proslavlja u restoranu. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Uslovi života se menjaju i nameću nam situacije u kojima nismo u mogućnosti da krsnu slavu obeležimo onako kako su to naši preci radili. Stanujemo u malim stanovima i na neki način je to razumljivo. Ipak, ako neko goste poziva u restoran, onda makar taj obredni, molitveni deo, koji se tiče krsne slave treba da obavi u svom domu sa svojom porodicom. Ako neko živi u malom stanu, a hoće da ugosti 20 ljudi, razumemo da je nezgodno.

Smatram da je donekle opravdano slavu proslaviti u restorani, ali ko će da odredi da li je opravdano ili nije? Možda je razlog ovo što sam rekao, mali stan, a puno gostiju, ali možda je domaćici teško da sve sprema pa radije bira da neko drugi to sve spremi umesto nje. Gde je tu naša žrtva za krsnu slavu?

Mnogi u pekari kupe krsni hleb. Zar nije bolje da se domaćica tog doma pomoli Bogu i svom zaštitniku i umesi kolač u slavu svetitelja, svojim rukama u znoju lica svoga? Taj kolač možda neće biti lep na oko ali je tu njena žrtva. Bog ne gleda koji kolač je lepši ili veći nego će gledati koliko se neko potrudio i dao sebe.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here