Igor Branislav Štefanik – doprinos nacionalnom osvešćavanju slovačkog stanovništva Palanačkog sreza

1
318

Igor Štefanik rođen je 11. novembra 1873. godine u Košarinskom kod Bradla u današnjoj Slovačkoj. Bio drugo od dete od ukupno jedanestoro dece Pavla i Albertine Štefanik (rođene Jurikove). Osnovnu školu pohađao je u Košarniskom, Mijavi i Lamorinu, a Licej u Bratislavi i Kežmarku. Završivši Licej upisuje studije prava u Budimpešti. Po završenim studijama prava odlučio je da sledi primer svog oca evangeličkog svetšenika. Teologiju studira u Šopronu i Prešovu. Pored teologije studije filozofije i psihologije završava u Rostoku. U svešteničku službu uveden je 1898. godine u Miškolcu. Četiri godine služio je kao kaplan u Šarvašu. Postavljen je za paroha Mijave 1902. godine.

Igor Štefanik

Odlukom crkvenih vlasti, 19. jula 1903. godine, dobio je parohijsko nameštenje u opštini Stara Palanci. Uz pomoć dobro organizovane slovačke zajednice brzo se uspeo da prilagodi novoj sredini. Za relativno kratko vreme naučio je srpski jezik i zbližio se sa lokalnom srpskom inteligencijom. Daljoj integraciji doprinela je Igorova ženidba ćerkom bačkopetrovačkog preduznika Pavela Šustera, Zuzanom Šuster 27. aprila 1904. godine. Na Igorovom i Zuzaninom venčanju prisustvivao je Igorev brat, mladi naučnik i borac za slobodu Čeha i Slovaka, Milan Rastislav. Tokom prve polovine 1912. godine Milan je još jednom posetio Palanku.

U godinama pred Veliki rat Milanove posete i Igorev dalji rad na kulturnom i verskom polju doprinele su nacionalnom osvešćavanju slovačkog stanovništva Palanačkog sreza. Njihov rad nije zavređivao simpatije ausrougarskih vlasti. Izbijanjem rata Igor i njegova porodica trpeli su mnoge represije. Zbog svog „slovenofilstva“ i veza sa Čehoslovačkim nacionalnim pokretom Igor je interniran i pred sudom u Novom Sadu osuđen na kućni pritvor. Nekoliko meseci nalazio se pod nadzorom lokalnih žandara. Novom presudom suda u proleće 1915. poslat je u progonstvo u selo Bakonjbel kraj Zrica u Mađarskoj. Na Konventu 25. maja 1915. godine zbog nelikvidnosti zatvorena je kasa Palanačke evangeličke crkve, dok je 2. jula crkva proglašena misijom. Brigu o crkvenim poslovima preuzeo je gložanski sveštenik Jan Đeđivski.

Evangelička crkva u Bačkoj Palanci

Igor se vratio iz progonstva 1. maja 1916. godine. Oživljava rad samostalne crkvene opštine. Do kraja rata nastojao je da popravi finansijsko stanje i obnovi kulturne i prosvetne aktivnosti zajednice.

Igor Štefanik

Uspostavljanjem narodne uprave u Srezu krajem novembra 1918. godine Igor Štefanik se uključuje u politički život nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Na sednici Narodne skupštine u Novom Sadu od 27. februara 1919. godine izabran je ispred opštine Stara Palanka za poslanika Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Kao poslanik zalagao se za bolji položaj slovačkog življa u Kraljevini SHS. Učestvovao je u radu Ustavotvorne skupštine kao član Srpske radikalne stranke. Nastavio je politički da deluje nakon raspuštanja skupštine pišući zajedno sa svojom ženom Zuzanom političke članke za list „Dolnozemský Slovák”.

Dobivši vesti o smrti svog brata Milana Rastislava 4. maja 1919. Igor sa porodicom ponovo napušta Palanku. Posle sahrane zajedno sa bratom Pavlom odlazi u Pariz kako bi preuzeli brigu o Milanovoj imovini. Iz Francuske se otputovao je u Čehoslovačku. Nazad u Palanku vratio se 1923. godine. Zbog izmenjenog stanja u radu lokalne slovačke zajednice i smanjenih parohijskih prihoda Igor Štefanik napušta svoju parohiju u Palanci i premešta se u Nadalj. Od 1927. do 1935. godine radio je kao novinar i veroučitenj u Bačkom Petrovcu, Novom Sadu i Beogradu. Njegovi tekstovi izlazili su u listovima „Zastava“ i „Národne Jednote“. Penzionisan je nakon moždanog udara 1935. godine. Preminuo je 25. aprila 1940. godine u Novom Sadu.

Tekst sa nadgrobnog spomenika Igora Branislava Štefanika

(Staro katoličko groblje na Futoškom putu u Novom Sadu)

„Igor Branislav Štefánik 1873 – 1940.
Již jsem dosť bojoval,
nepřátel dosť míval,
telo své přemáhal,
Kalich kříže míval;
Víru však zachoval,
A tak běh dokonal.“


„Igor Branislav Štefanik 1873-1940.
Dugo sam se borio,
i imao sam puno neprijatelja,
moje telo bilo je iznemoglo.
od putira korist sam imao,
veru nisam izgubio,
i tako svoj krug završio.“

1 KOMENTAR

  1. Dobar tekst, medjutim bilo bi super da je autor teksta , isti dao nekome da pregleda, pogotovo slovačke nazive mesta a i prezimena su pogrešno napisana. Ima u svojoj opštini, vrsnog istoričara dr. Gabrijelu Guba Červeni, koja odavno istražuje život i delo Igora Štefanika, trebao je nju da konsultuje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here