Projekat „Vekovi Bača“ dobio najznačajnije priznanje u oblasti kulturnog nasleđa

Intervju: Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture

0
103
Foto: David Blagojević

„Kultura daje onaj ugled i onu moralnu nadmoćnost koja, takoreći, neosetno i ne nailazeći na otpor, pobeđuje“, reči su Slobodana Jovanovića upisane na diplomu priznanja “Kulturni obrazac”, kojim je Zorana Vapu, direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na izmaku 2018. nagradilo Ministarstvo kulture i informisanja za „posvećeni rad na korist naše kulture”.


U minuloj godini Vapa i institucija kojom rukovodi zaista su uložili golem trud i uradili ogroman posao na očuvanju baštine, da je to prepoznala i Evropska unija, nagradivši projekat konzervacije i restauracije Tvrđave u Baču najznačajnijim priznanjem u oblasti kulturnog nasleđa – Gran prijem Evrope nostre.

Projekat „Vekovi Bača”, čiji deo je i obnova Tvrđave, proteklih je deset godina jedan od najsloženijih na kojem je Zavod u kontinuitetu angažovan. I Gran pri Evrope nostre predstavlja samo dodatni podsticaj da učinimo sve što je do nas kako bi nasleđe u ovoj opštini, koje je trenutno na preliminarnoj listi Uneska, i formalno kao kulturni predeo bilo stavljeno pod zaštitu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu – kaže Zoran Vapa za „Dnevnik”. – Na tom planu je od velikog značaja i što od Kineske akademije za kulturno nasleđe, sa kojom imamo potpisan ugovor i čiji su članovi krajem prošle godine posetili i Zavod i Bač, u 2019. očekujemo i konkretnu pomoć u izradi nominacionog elaborata za upis “Istorijskog mesta Bač sa okruženjem” na listu Svetske kulturne baštine.

U okviru „Vekova Bača” se u godini za nama, podseća Vapa, radilo i na konzervaciji i restauraciji čuvenog freskoživopisa Hristofora Žefarovića u manastirskoj crkvi u Bođanima. Za sada su završeni radovi u priprati, a u planu za ovu godinu je ulazak pod svod sa kubetom. Zacrtani cilj je da do 2022, kada će biti obeležena jubilarna 300. godišnjica izgradnje ovog hrama posvećenog Vavedenju, zidno slikarstvo bude u potpunosti obnovljeno i konzervirano. Paralelno sa obnovom fresaka, Zavod je bio angažovan i na slikarsko-konzervatorskim i duborezačko-pozlatarskim radovima na tronu čudotvorne Bogorodice Bođanske i plan je da do kraja januara taj tron bude vraćen u manastirsku crkvu.

Najveći poduhvat u Baču lane je ipak bio završetak projekta rehabilitacije Franjevačkog samostana, po obimu ulaganja, koja su značajno premašila 120 miliona dinara (samo grant EU bio je na nivou od 890.000 evra) najveći na polju zaštite kulturnog nasleđa u regionu. Od novembra 2016, kada su radovi počeli, ne samo da je značajno unapređeno stanje ovog objekta podignutog krajem 12. veka – od zanovljanja krovne konstrukcije i obnove fasada do konzervacije autentičnih vrata i prozora te popločavanju prostorija i hodnika u prizemlju – nego su i stvoreni uslovi da se, osim izvornih verskih, u samostanu realizuju i kulturni i obrazovni sadržaji, budući da je u okviru kompleksa oko 260 kvadrata opremljeno kao muzejski prostor.

Franjevački samostan Foto: Dragoslav Žarković

– Pokazalo se da se za realizaciju pravih projekata uvek nađe novca – kaže Vapa. – Pokrajinska vlada i republičko Ministarstvo kulture su obezbedili sredstva za sve projekte s kojima smo konkurisali, a koji su, podrazumeva se, bili pokriveni kompletnom projektnom dokumentacijom – od kapitalnih poslova, kao što su ovi u Baču, do onih manjeg obima, ali nikako ne i manje značajnih, naprotiv, poput restauracije pojedinih ikonostasa. I možemo biti više nego zadovoljni obimom radova u 2018, a očekujem da se taj trend nastavi i u ovoj godini, pa je tako, recimo, naš finansijski plan predvideo završetak obnove srpske pravoslavne crkve u Sremskoj Kamenici, kao i da centar Sremskih Karlovaca u 2019. bude veliko gradilište

Naime, Vapa ističe da je, zahvaljujući Pokrajinskoj vladi, lane ponovo aktiviran Zakon o revitalizaciji i razvoju Sremskih Karlovaca. Ovaj akt je donet 1991, funkcionisao je nekoliko godina dajući vidne rezultate, da bi potom bio skrajnut. Sada je, međutim, na temelju ovog zakona formiran poseban fond u kojem je u 2018. bilo 50 miliona, a ove godine će biti 100 miliona dinara za radove na objektima u tom gradu. Ideja je da se u prvoj fazi radi na parternom uređenju i proširenju pešačke zone, a potom i da se obnove Patrijaršijski dvor, Saborna crkva i još dvadeset fasada. Tim pre je ovo značajnije ako se ima u vidu da su Sremski Karlovci jedna od partnerskih opština u realizaciji projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021”.

– U toku 2018. je nastavljena priprema projektne dokumentacije za formiranje i prve fruškogorsku riznice, u manastiru Krušedol. Finansijskim planom za 2019. obezbeđena su sredstva za završetak kompletnih građevinskih radova, tako da je realno da najkasnije početkom 2020. tu riznicu i otvorimo. U protekloj godini su u fokusu bili i slikarsko-konzervatorski i duborezačko-pozlatarski radovi na ikonama buduće riznice u Šibeniku, na ikonostasu Preobraženske crkve u Sentandreji, na ikonostasu, pevnicama i tronovima u Crkvi Svetog Georgija u Budimpešti, kao i na ikonostasu Jakova Orfelina u crkvi manastira Bezdin. Sve su to projekti na kojima se već godinama radi u kontinuitetu, pri čemu se pojedini privode kraju, što je od velikog značaja budući da u 2019. obeležavamo osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Petogodišnji program za Hilandar

Od ove godine će, sve su prilike, biti pojačano prisustvo konzervatora i restauratora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture na Hilandaru. Savet staraca Svete carske srpske lavre je, naime, zamolio da stručnjaci Zavoda naprave program petogodišnjih konzervatorsko-restauratorskih radova u enterijeru manastirskog hrama. U toku prošle godine je, inače, završena druga faza radova na tronu Bogorodice Trojeručice zajedno sa pripadajućim tronovima Svetog Nikole i Svete Trojice. Taj posao će biti gotov ove godine, nakon čega će fokus biti stavljen na restauraciju ostalih tronova, da bi kruna ovog angažovanja bio rad na prelepom ikonostasu Milutinove crkve.

Rešeno vodosnabdevanje Pećke patrijaršije

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture je pri kraju izrada studije zaštite starog Bečeja, koja sledi nakon istih takvih studija za Zrenjanin, Sombor, Apatin. Lane je obnovljena najstarija rusinska kuća u Ruskom Krsturu, završena treće faza radova na Vrdničkoj kuli tako da je ona već u turističkoj funkciji, okončana je izrada nove kape zvonika crkve u Šidu, završena obnova crkve u Kaću, a obezbeđeno je i autonomno vodosnabdevanje Pećke patrijaršije jer su, zahvaljujući sredstvima Pokrajinske vlade, izbušena dva bunara, te izgrađeni bunarska kućica sa filter stanicom i veliki rezervoari za protivpožarnu zaštitu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here