Od 15. januara o zadržavanju mlade radne snage u Srbiji

0
1093
Foto: (D. Žarković)

​Ekspertski tim sastavljen od najeminentnijih ljudi iz zemlje trebalo bi da pomogne vladi, predlažući mere kako bi mladi ubuduće ostajali u zemlji, ali i da bi se, oni koji su otišli, vratili u Srbiju, piše „Politika“.


Novi nemački zakon o useljavanju otvara mogućnost za odlazak većeg broja građana Srbije u Nemačku. U Ministarstvu za rad zato najavljuju da će sredinom januara biti formiran tim najeminentnijih ljudi koji bi trebalo da pomogne vladi predlažući mere kako bi mladi ubuduće ostajali u zemlji, ali i da bi se oni koji su otišli, vratili u Srbiju.

Kako saznaje list „Politika“, prvo zasedanje ekspertskog tima biće organizovano 15. januara, a činiće ga najmerodavniji ljudi u državi koji se bave tom problematikom – iz SANU, ministarstava, fakulteta, univerziteta, nevladinih organizacija, NALED-a, reprezentativnih sindikata, PKS-a, Unije poslodavaca…

Osim zadržavanja stručnog kadra u zemlji, cilj sastanaka biće i iznalaženje načina za privlačenje stranih stručnjaka da bi moglo da se kaže da je tržište Srbije, u stvari, tržište sa kvalitetnom i dobrom radnom snagom.

Unija poslodavaca Srbije pozdravlja ideju o formiranju stručnog tima, koji će dati najbolje smernice šta Srbija treba da uradi da bi zadržala kvalitetnu radnu snagu. Miloš Nenezić, predsednik unije, smatra da je ideja odlična, naročito zato što je odlazak mladih jedan od većih problema društva.

– Šta će proisteći iz svega ovoga, pokazaće nam vreme, ali je bar dobro to što će u timu biti predstavnici svih društvenih slojeva. Rešenje neće doći preko noći, a prva mera trebalo bi da bude jačanje privrednog i poslovnog okruženja. Uloga unije biće da ujedini poslodavce, koji treba da prilagode svoj način rada i poslovanja mladima, da se više okrenu prema ljudima koji žele da odu u inostranstvo – objašnjava Nenezić.

Osipanje radne snage nije samo problem Srbije, jer i celu Evropu muči nedostatak kvalifikovane radne snage. Ostanak mladih u našoj zemlji može da bude potpomognut otvaranjem malih preduzeća i zapošljavanjem, ali i kroz podržavanje preduzetničkog duha i biznis. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, ističe značaj povezivanja privrede i studenata.

– Kao deo ekspertskog tima, PKS će moći da preporuči mere koje bi, pre svega, omogućile ljudima koji žele da započnu rad neke firme ili koji već imaju svoje proizvodne kapacitete, da zaposle još više ljudi. Dalje, država bi trebalo da daje podsticaje za obuku dodatnog kadra, a možemo da iznađemo i načine da bolje povežemo studente sa kompanijama. Treba da pokušamo da podržimo i stručnjake i mlade ljude iz sveta, da im omogućimo da se vrate i da ih uključimo da sarađuju na različitim projektima u Srbiji – nabraja Čadež.

U NALED-u ističu da će se odazvati pozivu za učešće u radu ekspertskog tima, nadajući se konkretnim idejama od strane svih učesnika.

 

– Podržavamo svaku vrstu dijaloga. Ponudićemo predloge za unapređenje uslova za razvoj preduzetništva kako bi mladi mogli da razvijaju sopstveni biznis i pritom ostanu u Srbiji – ističe Ivan Radak, savetnik za odnose sa javnošću NALED-a.

Nema preciznih podataka o tome koliko je radnika, i iz kojih struka, dosad otišlo u Nemačku, jer veliki broj ljudi odlazi i preko društvenih mreža, a da to nije evidentirano, dok manji broj njih posao pronalazi pomoću agencija za zapošljavanje i NSZ-a. U prvih šest meseci 2018. preko Nacionalne službe za zapošljavanje i licenciranih agencija otišlo je oko 3.035 građana Srbije.

Ipak, ima i onih koji ne veruju da ekspertski timovi mogu na bolje da promene situaciju sa odlivom mlade radne snage. Da takve grupe nikada ništa konkretno nisu uradile za Srbiju, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, otkrivajući da asocijacija zasad nije dobila poziv ministarstva da učestvuje u radu stručnog tima.

– Iako ne verujemo u formiranje takvih timova, rado bismo se odazvali pozivu države, sa konstruktivnim predlozima. Rešenje problema oko odliva mlade radne snage bilo bi moguće kada bi se sprovela javna rasprava ili sastanak na kojem bi ministar za rad u više navrata mogao da razgovara sa ljudima koji su već u toj problematici – ističe Savićeva, i podseća da za početak uvek treba krenuti od malih stvari.

– Država najpre treba da obezbedi sprovođenje postojećih zakona, što nažalost ne radi. Na primer, Zakon o radu treba da se poštuje, a potezi koje bi država već sada mogla da sprovede bez ikakve ekspertske grupe je da spreči da se dešava da radnik ne bude plaćen za prekovremeni rad i da poslodavac ne isplaćuje zarade i ne uplaćuje doprinose. Time bi se svakako umanjile šanse za migracije radne snage – objašnjava Ranka Savić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here