Ove godine u Fondu za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine će biti deset odsto više novca nego lane, oko 600 miliona dinara, a svih 11 kreditnih linija Fond će objaviti u drugoj polovini februara.
„Zahvaljujući kreditnim linijama Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine, u Turiji je prošle godine na deset hektara podignut trešnjik, u Irigu dva voćnjaka, na istoj površini, zasađene su sadnice krušaka i jabuka… veliko podno skladište podignuto je u Krajišniku, sistemi za zalivanje izgrađeni su u zemljoradničkim zadrugama u Debeljači i Tovariševu…“, kaže direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandar Bogdanović.
Ove godine u Fondu će biti deset odsto više novca nego lane, oko 600 miliona dinara, a svih 11 kreditnih linija Fond će objaviti u drugoj polovini februara. Lane je podeljeno 300 kredita premda je bilo duplo više zainteresovanih. Posebno ohabruje to što su poljoprivednici uredne platiše, odnosno što se više od 93 odsto njih drži rokova otplate.
Bogdanović kaže da među poljoprivrednicima više ne vlada interesovanje za kupovinu traktora, već da se i ove godine, kao što je to bio slučaj i lane, očekuje velika navala za kredite radi unapređenja stočarstva. Lane je 90 stočara dobilo kredite vredne 250 miliona dinara.
[wonderplugin_slider id=64]
„Najveća jagma u 2018. vladala je za kredite radi tova junadi, uzgoja svinja i kupovinu ovaca, što ranije bilo tako. Ali podnosioci zahteva 2018. nisu bili veliki stočari već su krediti traženi radi obnove ili početka bavljenja stočarstvom“, kaže Bogdanović, navodeći da je za tu kreditnu liniju bilo opredeljeno višestruko više novca u poređenju s ranijim periodima kada je za tov bilo namenjeno svega 30 do 40 miliona dinara.
Voćari najduže čekaju s prvom uplatom
Poljoprivrednici će, podsećamo, moći da konkurišu za kredite radi kupovine mehanizacije, priplodnih grla, podizanje staklenika, plastenika, sistema za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu, kupovinu košnica, pčelinjih rojeva i društava… Od lane uvedena kreditna linija za podizanje višegodišnjeih zasada postojaće i ove godine. Kamate, po čemu je Fond prepoznatljiv, i dalje će biti jedan odsto za zalivne sisteme, a jedan i po odsto za ostale kreditne linije, mada direktor Bogdanović kaže da je Fond tražio od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu da kamata za sva kreditna zaduženja bude jedan odsto.
U zavisnosti od kredita, grejs-period je od pola godine do tri godine. Najduži rok u vraćanju kredita imaju voćari. Oni kreću s prvom ratom tek posle tri godine. Rok otplate za sve kredite je uglavnom pet godina.
Zahvaljujući kreditnoj liniji uvedenoj prošle godine radi podizanja višegodišnjih zasada, Bogdanović ističe da se u Pokrajini sve više razvija voćarstvo u odnosu na druge grane poljoprivrede, i da u tome, bar je tako za sada, vode Sremci.
„Najviše zahteva za kredite nam dolazi iz Srema, najmanje iz Banata, a iz Bačke osrednje“, kaže Bogdanović. „Sremci više ne traže kredite za protivgradnu zaštitu, ograđivanje vođnjaka, zalivne sisteme… već za kupovinu boks-paleta, radi udruživanja za izgradnju hladnjača, priključnu mehanizaciju… Više su edukovani i prate kakve podsticaje daje država, konkurišu i dobijaju subvencije.“
