Blic: RFZO neće plaćati celo lečenje onome ko se ne odazove na preventivni pregled

689

Korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu pozivani na skrining preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak, ukoliko se razbole, plaćaće do 35 odsto pune cene lečenja, piše u predlogu Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je stigao u Skupštinu 9. januara.


Kako „Blic“ nezvanično saznaje u resornom ministarstvu, cilj ovakvog predloga nije „kažnjavanje“ građana, već namera da se podigne svest o preventivnim pregledima, odnosno skrininzima jer je i za stanovništvo, ali i za državu najbolje da se bolest otkrije na vreme i spreči.

„Najmanje 65 odsto izdvaja se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za lečenje bolesti čije je rano otkrivanje predmet ciljanog preventivnog pregleda, odnosno skrininga ukoliko se osigurano lice nije odazvalo ni na jedan poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja, niti je svoj izostanak opravdalo, a ta bolest je dijagnostikovana u periodu do narednog ciklusa pozivanja“, navedeno je u predlogu zakona. U prevodu, ukoliko se osiguranik razboli, plaćaće do 35 odsto usluge lečenja.

Prema rečima lekara na poziv za skrining mamografiju odazove se svaka druga ili čak svaka treća pozvana žena starosti od 50 do 69 godina.

Dr Ljubica Mrdaković Todorović, narodna poslanica i članica Odbora za zdravlje i porodicu, kaže za „Blic“ da su skrining pregledi jedan od najboljih načina prevencije. Veliki broj građana odazvao se na besplatne preventivne preglede koje je organizovalo Ministarstvo zdravlja, što znači da ipak ima nade da se svest ljudi može promeniti, ali i navike u cilju sveopšteg zdravlja.

[wonderplugin_slider id=64]

 

„Skrininzima se ispituje populacija naizgled zdravih ljudi kako bi se pronašli oni koji pokazuju rane znake bolesti ili predispoziciju za nastanak bolesti. Cilj skrininga je da se otkriju promene i stanja, konkretno za rak, koja još nisu prerasla u rak, promene u predmalignoj fazi, kada mogu lako da se otklone. Kada se razvije bolest, postaje teže i uspeh je diskutabilan i nije zagarantovan. Zato je bolje sprečiti nego lečiti, a s druge strane, preventiva manje košta nego lečenje“, objašnjava dr Mrdaković Todorović.

Skrininzi se mogu raditi za masovne nezarazne bolesti, kao i kod otkrivanja kardiovaskularnih, celebrovaskularnih bolesti, dijabetesa i kod karcionoma različitih organa.

Srbija se po smrtnosti od raka grlića materice nalazi na drugom mestu u Evropi, dok je četvrta kada je u pitanju obolevanje.

„Skrining za rak grlića materice je neophodan jer za ovu bolest simptomi mogu dugo izostati. Ukoliko se dođe na vreme, izlečenje je stoprocentno. Na skrining treba da idu sve žene od 25 do 69 godina života, jer samo redovni pregledi pružaju efikasnu zaštitu. Kod nas ljudi slabo idu na preventivne preglede, jer misle da se osećaju dobro i da nema potrebe za tim. Kao ginekolog sam imala priliku da se susrećem sa pacijentkinjama koje po 15 godina nisu došle kod lekara, a kada ih pitam zašto, kažu ‘nemam nikakve simptome’ ili ‘osećam se dobro’. Zato su važni skrining pregledi jer nekada se čini da je sve u redu, a nije“, objašnjava dr Mrdaković Todorović.

Interesantno je da Holandija i Belgija u zakonima imaju klauzulu po kojoj svi koji se ne odazivaju na preventivne preglede moraju da plaćaju dodatni porez.

Poražavajuća statistika

Kako je 021 ranije pisao, analiza Instituta za javno zdravlje Srbija „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazala je poražavajuću statistiku kada je reč o odazivu građana pregledima u domovima zdravlja za 2017. godinu. Iako je predviđeno da mališani od osme godine do punoletstva na svake dve godine idu na preventivne preglede, obuhvat pregledane dece je oko 70 odsto. U Južnobačkom okrugu je najniži i iznosi samo 54,5 odsto pregledane dece. Još je niži obuhvat kontrolnih pregleda školske dece – samo 25 odsto osnovaca i 19 odsto srednjoškolaca bilo je na kontrolnim pregledima, u parnim razredima.

Kad je reč o odraslima, statistika je još gora. Samo tri do četiri odsto građana Vojvodine iskoristilo je svoje pravo na jedan preventivni pregled godišnje, a isto je učinilo samo šest odsto Beograđana. Nijedan okrug u Srbiji nije zabeležio 50 odsto pregledanih građana.

Kad je reč o skrining programima, čiji ciljevi su da smanje procenat oboljenja koja odnose najviše života, podaci su jako loši i obuhvat stanovništva je daleko ispod poželjnog. Skriningom za rano otkrivanje depresije obuhvaćeno je samo dva odsto građana u celoj Srbiji, u svim okruzima. Skriningom za rano otkrivanje dijabetesa u Vojvodini je obuhvaćeno tri odsto, a u Beogradu samo jedan odsto osiguranika. Na ranom otkrivanju kardiovaskularnih oboljenja, koji odnos ubedljivo najviše života u Srbiji, bilo je svega tri odsto osiguranih građana u Vojvodini, a u Beogradu samo jedan odsto. Na ranom otkrivanju raka debelog creva u Vojvodini je bilo svega pet odsto, a u Beogradu tri odsto građana koji imaju zdravstveno osiguranje.

Pravo na preventivni ginekološki pregled ima svaka žena jednom godišnje. Uprkos tome, samo oko devet odsto žena je u 2017. godini bilo obuhvaćeno preventivnim pregledom. Kao što je poznato, žene ili ne mogu da dođu do usluge u nekom razumnom roku, ili odlaze kod ginekologa privatno, ili uopšte ne posećuju ginekologa.

Kad je reč o ranom otkrivanju grlića materice kroz skrining program, obuhvaćeno je samo oko osam odsto žena starosti od 25 do 64 godina. U ovom uzrastu pravo na skrining žene imaju jednom u tri godine, ako su prethodna dva skrininga bila negativna. Najmanji obuhvat je u Severnobačkom okrugu – samo 2,7 odsto.

Kroz skrining ranog otkrivanja raka dojke, koji podrazumeva pregled mamografom, obuhvaćeno je tri odsto žena od 50 do 69 godina. U osam okruga u Srbiji kroz ovaj skrining nije prošla nijedna žena. Stručnjaci Batuta naglašavaju da ovi podaci ne obuhvataju preglede koji se obavljaju na pokretnim mamografima (kroz akcije domova zdravlja) ili privatno.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here