Српска православна црква обележава у данас зимски Крстовдан, дан који се слави уочи Богојављења.
Празник се слави као успомена на прве хришћене који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и према обичају, чува у кућама ради здравља. На Крстовдан се увек пости, и то строго на хлебу и води. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
У неким местима у Србији постоје обичаји да се уочи празника крст стави у воду и да се унесе у цркву, ако се смрзне верује се да ће година бити плодна, у супротном цела година ће бити лоша.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
