Mrvice sa stola i hleb od juče

0
615

Slike iz detinjstva umeju da se vrate u momentima kad večere imaju bezličnost kao epitet. Dok zalogaji traju previše dugo i nemilo i dok unošenje hrane predstavlja samo obavezu prema telu jer pored svega, dugujem mu to, kažiprstom počinjem da sakupljam mrvice i susam odlomljen sa hleba i rasut po stolu. I tada osetim razigranost deteta umazanog u pekmez kako nestrpljivo žvaće svaki zalogaj jer igra ga čeka. Kako sa uživanjem kupi prstićima hlebne mrvice da ga niko ne vidi. Jer majka će reći da se to ne radi, bićeš siromašan.


Trideset godina kasnije te mrvice sa stola su radost, tadašnji izazov da radiš nešto što ne smeš i izazivaš sudbinu, pretočio se u svu toplinu i bezbrižnost koju si imao kao dete.

Danijela Zeljković je zaljubljenik u pisanu reč. Događaje i situacije u kojima se zatiče opisuje iz svog ugla u blogu „360 stepeni“.

Sad znam simboliku mrvica sa stola. Sad znam da se nije ogledala u neimanju hleba i mleka i novaca. Sad  nažalost znam da je mislila da se ne zadovoljim ostacima i mrvicama, ne hleba, nego ljubavi.

Da mi je samo malo bolje to pojasnila, da se ne bojim gladi stomaka nego duše. Da sam samo malo ranije shvatila da nije siromašan onaj koji pojede ostatke suvog hleba nego onaj koji ostane gladan ljubavi i sreće.

Počinjem da skupljam mrvice sve brže i brže naslađujući se prkosno praznoverju koje mi nije donelo ništa loše, uživajući u svakom prstu koji prinesem ustima, kao da želim da se zasitim samo od njih. Čarobno kakvu mi radost donose.

Naučiću te kako da uživaš u mrvicama hrane kako ne bi posle morala da skupljaš mrvice duše, svesti, misli i stanja. Naučiću te koje su mrvice u životu važne a koje ne. Naučiću te na koje mrvice da pristaješ, a koje da ne uzimaš ni u ludilu. Naučiću te kako mrvice mogu biti opasne po tebe. Naučiću te koliko može biti slatko kad poližeš svoje prste umazane u med i susam. Naučiću te, obećavam, kako da prepoznaš ostatke koji te neće zasititi ma koliko da si gladna. Naučiću te sve jer ako ne budeš umela da osetiš draž u blagodatima vanjskog sveta kroz uspomene detinjstva ni preveliki zalogaji i prepuna usta neće pomoći da imaš i živiš ljubav.

Naučiću te kako od sakupljenih mrvica da gradiš kule, kako da svojim prstima i sitnicama praviš magiju. Jer, ipak, dugujem ti to. Naučiću te kako se mrvica uvek može podeliti na pola i šta je beskonačna vrednost materije i duše. I može se sladiti sa hlebom od juče pogotovo ako se natopi vodom i pospe šećerom.

I neću ti reći da ćeš biti siromašna dok te gledam kako slikaš budućnost na stolu koji si tek premašila svojom plavom kosom. Ne govori se voljenoj osobi tako nešto, ne izgovara se nenamerna kletva po zvučnosti i glasu jednaka bedi i odsustvu hrabrosti. Pridružiću ti se svaki put kada svojim jagodicama budeš stiskala mrvu po mrvu jer znam da nećeš ni ti, a ni ja ostati gladna.

Znaćeš da si siromašna samo i isključivo samo onda kada budeš osetila da ti se duša sastoji od mrvica koju neko zoba i jede. A te su mrve kobne. Ima razlike, videćeš. Mrvice hleba će i tebi predstavljati radost i igru jer za one druge, pokazaću ti, nećeš ni znati.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here