Ovo je priča o dobročinstvu, predanom radu i očuvanju identiteta srpske nacionalne manjine u opštini Ilok u Hrvatskoj.
Poznati frizer Nenad Pop, bačkopalančanima poznatiji kao Neša, koji živi u Iloku, 2015. godine se prihvatio odgovorne funkcije predsednika Veća srpske nacionalne manjine u susednoj hrvatskoj opštini Ilok.
Nedavno je na toj funkciji imao jedan poseban izazov. Želeo je da Veće srpske nacionalne manjine obezbedi novogodišnje paketiće za najmlađe članove srpske nacionalnosti u ovojopštini, pa se potrudio da to i ostvari.
Radeći svoj frizerski posao u Bačkoj Palanci, Nenad se savetovao sa svojim klijentima kako da reši ovaj izazov, a sve sa ciljom da se i ove godine obraduju mališani srpske nacionalnosti. Sreća se pobrinula da je jedna od dama koja je sela na frizersku stolicu bila Ana Marija Žubori, rodom bačkopalančaka koja živi i radi u New York-u.
Kada je čula za ovu moju priču odmah je izgovorila „To ću ja da rešim“.
Završila je posetu salonu i posle kratkog vremena se ponovo pojavila sa ukupno 25 paketića koliko je i bilo potrebno da obradujemo srpsku decu. I ne samo to, sadržaj paketića je brižno izabrala, tako da ga čine poznati proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji, počinje nam priču Nenad Pop.
– S obzirom da smo za novogodišnje i božićne praznike zakasnili, pravi datum je upravo današnji – proslava Svetog Save. Juče i danas smo deci u Iloku i Mohovu zvanično podelili paketiće. Radost dece je najveća pohvala za mene, a zahvalnost roditelja i nas iz Veća srpske nacionalne manjine koju imamo prema Ana Mariji je rečima neopisiva. Hvala ti Ana Marija! – poručio je Nenad.
Ko je dobročiniteljka Ana Marija Žubori?
Da bi saznali nešto više o dami koja je učinila ovaj lep gest razgovarali smo sa njenom sestrom Milenom Žubori.
„Moja sestra Ana Marija je rođenja u Bačkoj Palanci u mnogočlanoj porodici kao poslednje, četvrto dete. To je od nje već u ranom detinjstvu razvilo jednu karakternu crtu, pod parolom „snađi se kako znaš i umeš”. Upravo ta činjenica da je četvrto dete imala je svoje dobre strane u njenom razvoju jer je već kao dete bila živahna i orjentisana na pobede. Vrlo brzo je počela da igra tenis i osvaja juniorske turnire, a bila je i odličan đak u školi. Roditelji, učiteljica, drugari, svi su bili tu kao najveći Anini fanovi!
Ratno vreme i embargo su učinili svoje jer je bilo teško doći do potrebnih sredstava za skup sport kakav je tenis. Godine 1999. pred samo bombardovanje, Ana je stigla kod mene u Francusku, gde je dobila mogućnost da se vine u internacionalnu karijeru. Ona je to vrlo ozbiljno shvatila i napredovala. Kako u tenisu, tako i u jeziku i edukaciji. Studije su je odvele u Ameriku gde je bila kapiten teniske ekipe fakulteta u Južnoj Karolini. Danas živi u New York-u, radi kao trener tenisa, a u popularnom američkom sportu pedle u Americi je veoma cenjena i popularna! Danas Ana radi i kao direktor luksuznih putovanja po Evropi i s ponosom amerikancima predstavlja Srbiju i druge države Balkana.
Svi uspesi, jezici i države nisu uspeli da je sputaju da se redovno vraća kući, poseti mamu, sestre, brata, njihovu decu koju neizmerno voli, prijatelje. Njena ljubav prema Srbiji je neopisiva.
Kao osoba je izuzetno velikodušna, želi svakome da pomogne, jer je i sama na svom putu uspeha postala svesna da nikako ne bi uspela bez podrške i ljubavi familije i prijatelja koje je sretala na svom putu. Zna da je potrebno naći se u trenutku onima kojima je potrebna pomoć i pažnja. Obradovati nekog, a naročito decu je najveća satisfakcija dobrih ljudi“ – ispričala nam je Milena o svojoj sestri Ana Mariji Žubori.
