Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima

481

Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i izlaganja duvanskom dimu. Ove godine, Nacionalni dan bez duvana se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana” i teži da ukaže na značaj zaštite od duvana u domaćinstvima.


U svetu trenutno ima više od jedne milijarde pušača, od koji 80% živi u slabo i srednje razvijenim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO)ukazuje na to da više od 7 miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, od čega je 890.000 smrtnih slučajeva povezano sa izloženošću duvanskom dimu, a ne sa direktnom upotrebom duvana.
Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi do patnje, bolesti i smrti, i osiromašuje porodice. Upotreba duvana ima ogromnu cenu za nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i smanjenja produktivnosti rada. On pojačava nejednakost u zdravlju i pogoršava siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe kao što su hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita.

Ovogodišnji slogan Nacionalnog dana bez duvana „Zaštitimo se od duvana” posebno naglašava opasnosti kojima su nepušači, naročito deca,izloženi udisanjem duvanskog dima iz okruženja u kojem najduže borave – svoje kuće.

Vrste izloženosti štetnostima duvanskog dima:
Duvanski dim: Dim koji potiče od zapaljene cigarete ili drugog duvanskog proizvoda i ulazi u pluća pušača;
Secondhand smoke/“duvanski dim iz okruženja”: Dim sa vrha cigarete + dim iz pluća pušača, kojem su izloženi svi;
T hirdhand smoke – “zadržane čestice duvana”: Čestično zagađenje, nastalo taloženjem duvanskog aerosola na kosi, koži, garderobi, plastičnim i mekanim igračkama, podu, zidu, nameštaju,tepisima, zavesama, sobnim biljkama…
Rizik za zdravlje svih; Putevi ponovnog unosa: udisanje, gutanje, kontakt; odojčad i mala deca su pod najvećim rizikom jer se: igraju na podu i ližu predmete, imaju manju telesnu masu, brže dišu, imaju slabije razvijen imunitet prema zagađivačima iz životne sredine i više vremena provode u zatvorenom prostoru; Veća verovatnoća za nastanak iznenadne smrti odojčeta i astme.
Izloženost duvanskom dimu uzrokuje brojne ozbiljne bolesti, kao što su rak pluća, infarkt miokarda, moždani udar, srčana smrt, nastanak i pogoršanje astme i drugih oboljenja disajnih organa.
Deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha i imaju češće astmatične napade koji su jačeg intenziteta. Izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu.

Okruženje bez duvanskog dima sprečava započinjanje pušenja i pomaže pušačima u odvikavanju od pušenja, utiče pozitivno na smanjenje razbolevanja i smrtnosti zbog pušenja. Obezbeđivanjem prostora bez duvanskog dima smanjuju se troškovi lečenja osoba koje obole zbog pušenja, što je posebno važno za jednu zajednicu.

[wonderplugin_slider id=67]

 

Ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu, pa efikasna zaštita podrazumeva potpunu eliminaciju duvanskog dima iz svakog zatvorenog javnog i radnog prostora, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.
Studije su pokazale da zakoni kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima, kao što su restorani i barovi, mogu poboljšati zdravlje zaposlenih u tim prostorima i zdravlje opšte populacije.
Pored toga, zakoni kojima se štite građani od izloženosti duvanskom dimu i koji štite zdravlje nepušača su popularni, nemaju negativan uticaj na poslovanja i ohrabruju pušače da prestanu da puše.
Institut za javno zdravlje Vojvodine je u decembru 2017. godine sproveo istraživanje o prevalenciji upotrebe psihoaktivnih supstanci među učenicima prvih razreda srednjih škola U Novom Sadu, a najvažniji rezultati o upotrebi duvana su:
Oko 40% srednjoškolaca je bar jednom u toku života pušilo cigarete (45,0% devojaka i 34,1% mladića);
Svaki sedmi šesnaestogodišnjak je u 30 dana pre sprovođenja istraživanja svakodnevno pušio cigarete (12,4% devojaka i 14,2% mladića);
Među učenicima koji su nekada u životu pušili cigarete 70,8% mladića je imalo 14 godina i manje kada su zapačili prvu cigaretu, dok je to uradilo čak73,5% devojaka.

O novim duvanskim proizvodima:
Danas su sve češće u upotrebi „elektronski sistemi za snabdevanje nikotinom“ – e-cigarete, „zagrevajući duvanski proizvodi“ (IQOS i drugi), a u pojedinim ugostiteljskim objektima se viđa i upotreba nargila. Osnovna poruka je da se ovi načini upotrebe duvanskih proizvoda ne mogu preporučivati kao pomoć u odvikavanju od pušenja cigareta, jer imitiraju pušenje. U ovim proizvodima se mogu naći mnogi štetni i kancerogeni sastojci, samo u nešto manjim koncentracijama nego u cigaretama, ali nikako bezopasnim. Činjenica je da su ovo relativno novi duvanski proizvodi svuda u svetu i nedostatak propisa kojima se njihovo postojanje reguliše – globalni je problem. Pušenjem nargila se unosi znatno veća količina ugljen-monoksida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, aldehida, čestica male molekulske mase (koje prodiru do alveola i dalje u krv) i drugih štetnih sastojaka, jer mešavina duvana ili biljaka u nargili sagoreva na uglju.

Prosečno, jednočasovno, pušenje nargile odgovara dozi nikotina koju proizvede 10 paklica cigareta. Kako se sistem nargile ne može sterilisati, ne čude podaci o tome da je dokazano da je njenim korišćenjem moguće preneti opasne mikroorganizme, izazivače tuberkuloze, hepatitisa, infektivne mononukleoze i dr.

Epidemiolog dr Mirjana Valan

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here