Loto i kladionice dobro pune državnu kasu

0
340

Po podacima Udruženja priređivača igara na sreću Srbije, industrija igara na sreću u Srbiji doprinela je iznosom od gotovo 140 miliona evra direktno, a indirektno s više od 500 miliona, što je oko 1,45 odsto BDP-a Srbije.


Ti podaci pokazuju da se industrija igara na sreću u Srbiji poslednjih godina profilisala kao značajna privredna grana s pozitivnim uticajem, kako na privredu, tako i na celo društvo.

Po rečima direktora Udruženja priređivača igara na sreću Srbije Radeta Karana, kompanije-članice pokrivaju oko 60 odsto tržišta posebnih igara na sreću. Ističe i da je u prošloj godini na ime svih vrsta poreza, taksi i naknada na osnovu Zakona o igrama na sreću u državni budžet uplaćeno oko 30 miliona evra, a računajući i ostale fiskalne i parafiskalne namete, taj iznos je veći od 60 miliona evra.

Naše kompanije nemaju nijednog dinara poreskog duga, rekao je Karan.

Kako dodaje, redovno servisiraju i sve obaveze prema dobavljačima pa tako i njima omogućavaju normalno poslovanje.

Te obaveze iz godine u godinu rastu, ne zbog povećanja obima posla već isključivo zbog rasta cena usluga. Kompanije-članice i u otežanim uslovima poslovanja uspele su da sačuvaju broj zaposlenih i da ga povećaju gotovo dva odsto, i to uglavnom mladim IT stručnjacima, kaže naš sagovornik.

 

Po izveštaju o poslovanju Državne lutrije Srbije, koji je usvojen pre nekoliko dana, ona je tokom prošle godine ostvarila promet koji je dva odsto iznad planiranog i iznosi 6,5 milijardi dinara.

Realizovani ukupni promet u 2018. godini je pet odsto viši u odnosu na 2017, a veći prometi u odnosu na planske ostvareni su na lotou – 11 odsto i igri „džoker” – 22 odsto.

U skladu sa Zakonom o igrama na sreću, po osnovu priređivanja tih igara u budžet Srbije izdvajaju se svote po osnovu naknade za privređivanje i po osnovu poreza na dobitke od igara na sreću. Predviđeno je oporezivanje za dobitke čiji iznos prelazi 100.000 dinara i usklađuje se svake godine s godišnjim indeksom potrošačkih cena. Po tom osnovu, Državna lutrija Srbije uplatila je u budžet Srbije dve milijarde dinara.

Neuređenost tržišta

Ukoliko se poslovno okruženje ne promeni, po oceni Državne lutrije Srbije, buduća kretanja prometa biće pod velikim uticajem niza faktora koji utiču na poslovanje.

To su, po proceni Državne lutrije Srbije, neuređenost tržišta igara na sreću, nelojalna konkurencija, manja realna vrednost fondova dobitaka za igre loto i „džoker” i nepredvidivost frekvencije izvlačenja glavnih premija…

Prošle godine su, navodi se u izveštaju Državne lutrije Srbije, premašena i planska očekivanja i po osnovu naknada za priređivanje i poreza na dobitke od ostvarenog prometa od priređivanja igara na sreću uplaćena svota je pet procenata iznad planirane. Uplaćeni porezi na dobitke su četiri procenta iznad planskih jer su početkom godine isplaćene velike oporezive premije i zbog većeg broja izvučenih manje oporezivih dobitaka tokom godine.

Najveći uticaj na promet u igrama na sreću, po izveštaju Državne lutrije Srbije, i dalje ima loto, koji je prošle godine učestovao u ukupnim prihodima sa čak 68 odsto. Promet lotoa je sedam odsto veći od planiranog, što u apsolutnim vrednostima iznosi 306 miliona dinara. Igra „džoker” ima promet 22 odsto iznad planiranog i 23 odsto iznad realizacije, što ukazuje na to da se sve više igrača u Srbiji opredeljuje da uz loto uplati i „džoker”.

Inače, Uprava za sprečavanje pranja novca u proceni rizika sektora u kojima su najveće mogućnosti pojave pranja novca ističe upravo sektor igara na sreću. Naime, taj sektor je u proceni rizika prepoznat i kao sektor sa najvećim stepenom pretnje i najvećim stepenom ranjivosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here