Jasna Kapelan je donela na svet troje dece. Već sama ta činjenica bi bila dovoljna da se na nju gleda sa velikim poštovanjem.
Ali, Jasna ne zaslužuje divljenje samo zbog toga, ona je nosilac Vukove diplome i đak je generacije u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ 1997. godine, vukovac je bila i u Gimnaziji „20. oktobar“ 2001. , a 2005. godine završila je studije engleskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu među najboljim studentima.
Udala se 2007. godine i paralelno sa porodičnim životom, ulogom majke i domaćice, od 2010. godine je pohađala i master studije, koje je uspešno završila 2011. odbranom master rada. Iste godine upisala je doktorske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, smer jezik i književnost, modul jezik (odsek za anglistiku).
Doktorsku disertaciju pod nazivom Obrada sintagmatskih i paradigmatskih leksičkih odnosa u nastavi engleskog jezika u osmom razredu osnovne škole: teorijski i praktični aspekti, odbranila je 5. oktobra 2017. godine i postala doktor nauka – filološke nauke.
Od septembra 2005. godine zaposlena je u OŠ „Vuk Karadžić“ u našem gradu na radnom mestu nastavnik engleskog jezika, a 1. septembra 2017, otvorila je Školu stranih jezika „MILABO“.
Impresivna biografija
– Sa engleskim jezikom kao predmetom, srela sam se u 5. razredu osnovne škole, kada je naš razred određen da ga izučava – počinje svoju priču dr Jasna Kapelan. – Tada sam zavolela taj germanski jezik, a završila sam i nižu muzičku školu „Stevan Hristić“, a poznato je da su ljubav prema intonaciji i muzici i učenje stranih jezika povezani.
Tokom studija sam zavolela i englesku književnost, a shvatila sam da mogu i sama, putem primera da usvojim pravila ovog jezika. To sam prenela i na decu, koju sada podučavam, da putem inovativnih aktivnosti u nastavi uspevamo da saznamo nešto, putem asocijacija, rešavanja ukrštenica, pravljenja plakata i slično, usvajamo jezik.
Svoje stečeno znanje sam primenila na letovanju, kada sam razgovarala sa strancima, posle sam i simultano prevodila, čini mi se od samog početka učenja engleskog jezika, a kad god sam imala priliku, ja sam koristila svoje znanje. U nastavi, deci savetujem da čitaju knjige na engleskom, bez korišćenja rečnika, jer je mnogo bitnije shvatiti nepoznatu reč iz konteksta.
Reč, izgovor, prevod je zastareli način učenja jezika, mnogo je efikasnije zaključiti značenje reči iz celog konteksta. Naravno, rečnik treba da se koristi, ali se mora znati način, a mnogo su bolji rečnici sinonima, gde je značenje određene reči objašnjeno na engleskom. U samom učenju težište dosta stavljam na igru, jer današnjoj deci tableti, kompjuteri već nisu toliko interesantni, mašta je ta koju potenciram, a deca to rado prihvataju i već sama osmišljavaju igre, na primer, asocijacije.
Engleski jezik je prisutan i u porodici, moja dva starija deteta, Lana i Bogdan pohađaju moju privatnu školu, a za Bogdana, kada krećemo na čas, više nisam mama već teacher (učitelj). On je sa dve godine života, pred operaciju u sali, govorio engleski izazivajući opštu pažnju medicinskog osoblja.
Najmlađe dete, Miloš, uz sestru i brata počinje takođe da uči engleski. Moj savet, kako učiti bilo koji strani jezik je, praktična primena, shvatanje suštine gramatike, a već sam napomenula da se značenje novih reči saznaje iz konteksta, a za pisanje reči engleskog jezika, koji je specifičan, možda je najbolje pamtiti ih vizuelno, što ja decu i učim.
Zašto učiti engleski jezik?
Danas je neminovnost govoriti taj jezik, on ulazi i u definiciju osnovne kulture, podrazumeva se njegovo znanje. On je prisutan u svim sferama života: internet, muzika, filmovi, jednom rečju, postao je međunarodni jezik.
