Poznata humanistkinja iz Niša – Marina Adamović, u poslednjih sedam godina, koliko se svakodnevno bavi sakupljanjem priloga na najprometnijim ulicama Niša, prikupila je čak 15 miliona dinara za lečenje teško obolele dece, prenosi N1.
Ovu ženu izuzetnom čini to što je i sama teško bolesna i kreće se isključivo u invalidskim kolicima.
Sugrađani je vole, pomažu joj da savlada fizičke prepreke kojih je u ovom gradu, kako ona tvrdi, zaista puno. Zato su joj sada neophodna nova kolica.
Svakog jutra u sedam sati, Marina kreće na posao. Tako ona naziva svakodnevni humanitarni rad – i po kiši, suncu, snegu i ledu. Ovo poslednje nije najgore što joj se dešava. Najgore je kada se zaglavi na pružnom prelazu preko koga svakog dana mora, a na trotoarima nikog da pomogne.
„Jednom mi je mašinovođa trubio, šta to radim, ali stvarno, tako mi je jednostavnije da pređem, po trotoaru je katastrofa. Ulica je sa velikim udubljenjima“, kaže Marina za N1.
Šlajfovanje, klizanje, zaglavljivanje i rizik u saobraćaju koji ne toleriše nikoga – samo su deo Marininih „avantura“. A jednu situaciju, baš na ovom mestu, nikada neće zaboraviti.
„Zaglavio se točak i stala sam tu, stvarno nisam znala šta ću. Gledala sam levo-desno, nigde čoveka nema. Međutim, preko puta čujem ženski glas, pokušala je da me pomeri, međutim, samo je jauknula i tu je stala. Imala je problema s kičmom. To je bio ono, obistran plač“, ispričala je.
Plakala je tada, ali onda kada je važno – pobedi snaga. Čitavog života je, kaže, pomagala drugima, ali od kada ju je multipla-skleroza sustigla i smestila u kolica, sakupljanje donacija za teško obolele mališane – postalo je njen posao i lek.
Da bi i nadalje mogla da leči i sebe i one kojih je, nažalost, sve više, potrebna su joj nova kolica. Ova su polovna i često u kvaru. Za nova su joj potrebne dve i po hiljade evra. Ne sumnja da će biti donatora, jer svi, napominje, znaju da pošteno izvršava dužnosti humaniste.
„To je pomoć za mene, ali za mene kao službeno lice. Kada sam se 2016. vezala za ‘Budi human’, na sajtu se vidi da je tu osam miliona i nešto dinara, a pd 2012. do 2016. tu je negde oko 7, 8 miliona. dakle, oko 15 miliona sve ukupno je prikupljeno“, kaže Marina.
Taj novac mnogim mališanima je spasio život. Zbog toga su i njihovi roditelji svakodnevni „klijenti“ Marinine „Banke dobročinstva“ u Obrenovićevoj ulici, zapravo njenog skloništa od stakla, metala i pleksiglasa koje je sama, pre nekoliko godina, uz pomoć donatora, praktično iznudila.
Ne može da shvati kako nekog ne pogađa dečja nesreća i zašto se na lečenje odlazi putem SMS donacija.
