Posledice NATO bombardovanja: Sve je više bolesne dece

0
392
EPA (Saša Stanković)

Predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije Darko Laketić izjavio je da prvi preliminarni rezultati naučno-medicinske studije pokazuju porast učestalosti ovih bolesti, naročito malignih bolesti krvi kod dece od pete do devete godine.


Laketić je rekao da studija o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, koja je urađena na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom „Milan Jovanović Batut“, nije završena i da su ovi prvi rezultati u decembru dostavljeni svim poslanicima radi njihovog informisanja.

On je, u intervjuu za Politiku naveo da se može konstatovati da je „neki otrov delovao na tu decu, a budući da je u bombardovanju 1999. godine toliko otrova oslobođeno u životnu sredinu, lako pretpostaviti šta je to“.

Studija se, pre svega, bavi istraživanjem učestalosti malignih tumora, takozvanih ektodermalnih tumora kod dece od jedne do pet godina, zatim učestalosti malignih bolesti krvi kod dece od pet do devet godina i učestalosti tumora mozga kod dece od devet do 18 godina, precizirao je Laketić.

 

On je objasnio da se studija bazirala baš na ovaj uzrast jer su deca od jedne do 18 godina najosetljivija grupa.

To je onaj deo populacije koji je rođen, živeo i rastao u periodu određenih akcidenata i dejstva municije s osiromašenim uranijumom i oslobađanja različitih toksina, koji su se dogodili 1999. godine prilikom NATO bombardovanja, ukazao je Laketić.

Prema njegovim rečima, prikupljena je kompletna dokumentacija iz naučno-medicinskog i pravnog istraživanja komisije italijanskog parlamenta koja je utvrđivala povezanost osiromašenog uranijuma sa smrću italijanskih vojnika koji su bili u međunarodnim misijama, uključujući i Kosmet, i dokazala da postoji povezanost.

„Osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega. Tokom bombardovanja oslobođeni su piraleni iz trafostanica, koji su možda najsnažniji kancerogen, benzemi, pa razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, rafinerija…“, naveo je Laketić.

Napomenuo da je vrlo značajno što su neke zemlje, između ostalih Holandija i Norveška, pred Ujedinjenim nacijama pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovnika.

„Cilj nam je da dođemo do istine zašto naši građani obolevaju više nego građani nekih drugih zemalja i da li postoji veza između NATO bombardovanja i toga. To je naš zadatak, bez ikakvih prejudiciranja“, istakao je Laketić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here