Sretenjski ustav je bio i ostao ustavni biser srpske pravne istorije i ne sme se zaboraviti da je on priključio Srbiju nevelikom krugu država koje su u to vreme imale ustave, ističe profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović.
On u autorskom tekstu za „Politiku“ napominje da ustave tada, razumljivo, nisu imale moćne monarhije poput Austrije, Rusije i Turske, a znatno kasnije ustave su dobile i mnoge druge države kao Italija, Rumunija, Bugarska, Austrija, Albanija.
„Mada hronologija ništa ne znači sama po sebi, u slučaju Srbije je veoma važno koliko je dugo baštinjena tradicija ustavnosti“, naglašava Avramović.
Srbija je, kako kaže, 1835. godine nesporno dobila jedan prestižan, liberalan, moderan ustav, čija cela glava 11 govori o političkim slobodama koji je dobrim delom sačinjen po uzoru na najmodernije ustave tog vremena.
[wonderplugin_slider id=75]
„Sretenjski ustav je jedan od najdragocenijih i najvrednijih pravnih i političkih dokumenata u istoriji srpskog naroda, kaže Avramović.
Prvi moderni ustav u istoriji Srba doneo je knez Miloš Obrenović na Sretenje 2/14. februara 1835. godine, na talasu njegovih političkih uspeha.
Tri hatišerifa koje je izdejstvovao od Porte, a prvenstveno povlastice ustanovljene Hatiserifom iz 1830. godine, otvorili su put ka uspostavljanju autonomije Srbije u okviru Osmanskog carstva, podseća on.
Okolnost da je u Srbiji u prvoj polovini 19. veka uopšte počeo da cikruliše pojam „konstitucija“, a potom da je kroz Sretenjski ustav uveden u život i sam srpski termin „ustav“ koji se odomaćio od 1835. godine činjenica je vredna poštovanja, poručio je Avramović.
