Čak i dok nije razmišljao u smeru da mu jednog dana fotografija postane profesija, uvek ga je privlačila ideja foto-aparata. Prvi aparat koji nije bio profesionalni, fotograf Nikola Šegan je kupio još davne 2007. godine sa jednom željom, koja je godinama kasnije postala životni poziv.
Nikola je uhvatio nešto vremena i odgovorio nam na nekoliko pitanja o njegovom radu, fotografiji i planovima za dalje. Kako priča, svoju inspiraciju najviše pronalazi u ljubavi prema prirodi i miru koji ona pruža.
Kada si se počeo baviti fotografijom i kako se probudila ta ideja?
Fotografijom se profesionalno bavim od 2010. godine. Sve je počelo sasvim slučajno, ranije sam radio dosta težak posao, koji je podrazumevao česti kontakt sa ljudima, i to me je iscrpljivalo. Kada sam kupio prvi mali foto-aparat, negde 2007. godine, otkrovenje mi je bilo Macro mod na njemu. Ta dodatna funkcija je omogućila da slikam bube i cveće uvećano i to me je odvuklo duboko u šumu. To mi je punilo baterije, gde sam nakon nekog perioda kupio prvi ozbiljniji foto-aparat, i od tada je sve krenulo. Fotografija je postala i život i stil života.
Kako ti sebe vidiš? Kao komercijalnog, studijskog ili umetničkog fotografa?
Realno, ako sagledam sva tri ponuđena pravca, pronalazim se u svim. Posebno me ispunjava studijsko fotografisanje i posedujem svoj studio. Čim uhvatim vremena volim da radim i tamo, a opet volim i umetničke eksperimente, kako sa modelima tako i sa prirodom. Tako da realno sve sam.
Pogledaj: „Na Tikvari uvek pronalazim mir“
Šta trenutno radiš?
Trenutno se najviše zanimam wedding fotografijom i svoju umetničku notu izražavam u fotografijama koje zrače ljubavlju mladenaca. Ono što me uvek zanima je trenutni trend, koji pokušavam da proširim što je više moguće, i da uvek ostavim svoj pečat na svakoj urađenoj fotografiji.
Da li si se oprobao u još nekoj vrsti umetnosti?
Što se umetnosti tiče, ozbiljno sam se posvetio samo fotografiji, ali da bi pravio dobre fotografije, a posebno savremenu fotografiju moraš poznavati i crtanje, što važi i za ostale srodne umetnosti.
Koliko je oprema bitan faktor da bi se napravila dobra fotografija ?
Pa iskreno i jeste i nije. Nekada sa mobilnim telefonom napravim bolju fotografiju nego sa profi aparatom, tako da sve zavisi. Naravno da nam bolja oprema omogućava i lakši rad, ali nije presudna. Ja radim isključivo sa „Nikon“ foto-opremom.
Kako bi definisao umetnost?
Smatram da pojam umetnosti ne treba gužvati ni u kakvu definiciju. Ona je slobodna, divna, van svakih okvira i definicija, a svako od nas je doživljava i vidi drugačije. I u tome je zapravo sva njena čarobnost.
Da li si izlagao svoje fotografije i gde?
Imao sam više samostalnih i kolektivnih izložbi. Meni su najdraže četiri samostalne izložbe koje sam priredio fotografijama svoga grada – Bačke Palanke.
Da li fotografišeš nešto baš za svoju dušu?
Moju dušu definitivno ispunjava priroda, Bačka Palanka i neki eksperimenti sa modelima, ali od svega toga najviše uživam kada fotografisem grad u kome živim i u kome sam odrastao.
Bačka Palanka mi je večita inspiracija, volim je, volim sve u njoj, Tikvara, Dunav, svako skriveno mesto. U njoj nalazim inpiraciju. Što se tiče fotografisanja Bačke Palanke i njenih delova, imam jedan veoma zanimljiv projekat u glavi i biće predstavljen 2018. godine.
Danas je postalo popularno biti fotograf i sa razvojem tehnologije svi su počeli da se bave fotografijom. Šta je potrebno da bi neko bio dobar u fotografiji?
Pa definitivno da se bude drugačiji. Puno je sličnosti, mada mora se pratiti trend, mnogo vremena posvetiti učenju, prošto napredak u fotografiji brzo raste. Svaki dan je tu nešto novo. I naravno, ukoliko volite i uživate u fotografiji – morate uspeti!
Ambicije ovog mladog fotografa se svakim danom sve više šire, čak i van granica Srbije. Nikola planira da proširi svoj posao što je više moguće van granica ovih prostora i postane prepoznatljiv po svom stilu.
Neke od Nikolinih fotografija:
